da pojedine osobe na prostoru bivše Jugoslavije sa podsmehom oslovljavaju Republiku Srpsku kao Republika Šumska, oni nesvesno daju kompliment ili žele prosperitet manjem entitetu u BiH. Na evropskim dvorovima, od srednjeg veka pa do praktično polovine 19. stoleća, švajcarska konfederacija je oslovljavana sa omalovažavajućim tonom kao „šumska država“ (Waldstaat) a njeni stanovnici su apostrofirani kao „čobani“.
Dok se evropsko plemstvo podsmevalo seljacima u srcu Alpa, najveći evropski mislioci, počev od Makijavelija pa do Rusoa i Didroa, videli su u onome što se rađalo između nemačkih, francuskih i italijanskih poseda kao poseban model vladavine. Ruso je bio opčinjen prostodušnošću i poštenjem alpskih brđana koji su ostali imuni na urbanu zarazu koja se tih godina širila Starim kontinentom. Didro je skovao i maksimu koju će s vremena na vreme tokom poslednjih sto godina mnogi koristiti: „Sreća je biti Švajcarac“.
Koliko su Švajcarska i Srbija ili, ako hoćete, Švajcarska i Bosna i Hercegovina, različite, toliko su Švajcarci i Srbi međusobno slični. Indikativno je kako su gotovo istovetne osobine različitih naroda u različitim geopolitičkim kontekstima proizvele dijametralno različita društva i države.
Švajcarci su po svojoj prirodi izolacionisti, ubeđeni da su izabrani narod, u stalnoj fobiji da su okruženi neprijateljima i da se kuju zavere u Evropi protiv njih. Nekada su to bili habzburški carevi, pruski vladari, burbonski kraljevi, rimske pape, a danas je to „strašna“ EU koja bi želela da nametne svoja pravila „slobodarskoj“ i „nepokorenoj“ Švajcarskoj.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 8. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON
Tagovi
