Svi ponekad osećamo umor. Ali, kako da znamo kada je umor veći problem, za odlazak kod doktora? I da li je to samo mentalni i emocionalni zamor od svega, pa i pandemije?
Umor je subjektivan, ono što je normalno za jednu osobu ne važi za drugu, kaže za Gardijan doktorka Nataša Jejts, docent na Bond univerzitetu. Ona primećuje da se u jednoj studiji u Irskoj pokazalo da 25 odsto pacijenata prijavljuje umor kao problem. Dodaje da je prvo pitanje koje postavi pacijentu: „Koliko dobro funkcionišete?“
„Ako umor ometa vaš svakodnevni život i sposobnost da radite ono što volite, to bi trebalo dalje ispitati.“
Neki uobičajeni uzroci konstantnog umora
Loš san je očigledno vrlo čest uzrok umora, kaže ova doktorka. Pacijenti joj često tvrde da, naprotiv, oni spavaju dobro, možda čak i previše, ali kasnije priznaju da se, ipak, ne bude odmorni i sveži. To onda znači da je kvalitet sna loš, možda pate od poremećaja spavanja (sleep apnea) što može da dovede do dugoročnih zdravstvenih problema.
Alkohol takođe može da utiče na kvalitet sna osobe i da se ona ne oseća osveženo ujutru. Još jedan uobičajeni uzrok umora je depresija, i ne zaboravite, neko može da bude depresivan bez osećaja neraspoloženja, kaže dr Jejts. „Neobjašnjiv umor može da bude dominantan simptom depresije, dok se drugi simptomi otkrivaju tek pažljivim ispitivanjem.“
„Sindrom hroničnog umora je veoma ozbiljna dugotrajna bolest koja, između ostalih simptoma, uzrokuje da ljudi osećaju ekstreman umor, daleko izvan opsega normalnog umora.“ Može početi tako što pacijenti primete stepen ili vrstu umora koji se razlikuje od njihovog prethodnog iskustva, i može biti baš teško dijagnostikovati ga u početnoj fazi bolesti.
Postoje i drugi potencijalni uzroci umora – problemi kao što su nisko gvožđe, oboljenje štitne žlezde, dijabetes, bubrezi, problemi sa srcem i mnogi drugi. Kada se ovi uzroci leče, to može ublažiti umor.
Umor je takođe pratilac mnogih bolesti, ali on ne bi trebalo da potraje nakon što se osoba oporavi.
„Poruka za poneti: Ako umor ometa vaš život, postoji mnogo mogućih uzroka i vredi razgovarati sa lekarom opšte prakse o tome“, ističe dr Jejts.
Koji je to umor koji treba istražiti?
Treba potražiti doktora ako se osećate previše umorno da biste vežbali (to je posebno važno za osobe koje pate od sindroma hroničnog umora), ili da biste izašli i videli se s prijateljima, tj. obavljali aktivnosti u kojima ste nekada uživali; ako ujutru često pritiskate dugme za odlaganje alarma jer se ne budite osveženi; redovno dremate ispred televizora ili provodite ceo dan jedva čekajući da se vratite u krevet.
„Ako uz umor imate i bilo koju od sledećih crvenih zastavica, od posebnog je značaja da se što pre obratite doktoru opšte prakse: neobjašnjivi gubitak težine, kratak dah, ponavljajuće groznice, krvarenje iz creva ili desni, otečene i bolne zglobove ili neke druge vama nove simptome.“
Doktorka kaže da je ponekad pitaju da li je želja za popodnevnim spavanjem ta crvena zastavica, ali dodaje da je kasni popodnevni pad energije prilično normalna fiziološka reakcija. Takođe, mnogi rade previše i imaju jak tempo na poslu, u školi ili s decom, i umor možda nije uvek znak zdravstvenog problema, već da ravnoteža između obaveza i odmora nije dobra. Tada treba tražiti uzrok u tome.
Treba se zapitati i da li alkohol i kofein ometaju san, da li imate dobre navike spavanja, da li umereno vežbate i da li unosite previše šećera, zaključuje ona.