Najveća potreba za inostranim radnicima je definitivno u sektoru građevine i transporta, priča Stefan Šurlan, vlasnik agencije za zapošljavanje Insako rent koja je dovela Uzbekistance koji rade za Glovo, online platformu za dostavu koja povezuje korisnike i partnere zbog pružanja usluge brze dostave svega što je dostupno u gradu.
U Beogradu trenutno ima mnogo radnika iz Turske na građevini, dodaje Šurlan.
„I taj trend se nastavlja iz dana u dan, predviđanja su takva da će za tri godine oni prestići domaću radnu snagu na gradilištima po brojčanom stanju. Što se tiče transporta, Nemačka je otvorila mogućnost da Srbi lako dobijaju radne dozvole kao vozači C i E kategorija i imamo veliki odliv vozača. Naravno, taj trend nije od juče.“ Šurlan čija kompanije posluje u Sloveniji i Hrvatskoj, gde je takođe velika potražnja za radnicima, pretpostavio je da će takav scenario i nas zadesiti. „I onda se i desilo. U zadnjih godinu dana posebno sam primetio da nam je broj prijava na oglas naglo opao“, naglašava Šurlan i dodaje da za neke poslove nema zainteresovanih.
„Pokušali smo po Leskovcu i Nišu da nudimo ljudima da pređu u Beograd i Novi Sad, naš smeštaj i 600 evra, plus bakšiš, službeni auto itd. Međutim nemamo neki odaziv“, kaže Šurlan.
Od početka ove godine pa do sad nadležne filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, primenjujući odredbe Zakona o zapošljavanju stranaca i Pravilnika o dozvolama za rad, ukupno su izdale 17.831 (2.608 žena) dozvolu za rad stranim državljanima, navode u NSZ. Najviše je radnika iz Kine (7.119), Turske (3.452) i Ruske Federacije (1.060), Indije (728), Ukrajine (472), Makedonije (387), Rumunije (360) i Italije (328).
Postoji sistemski problem sa nedostatkom radne snage sa kojim se suočava većina privrednih sektora u Srbiji, a to se odnosi i na pružaoce kurirskih usluga, kažu iz kompanije Glovo. „U poslednje vreme je naručivanje hrane, namirnica i drugih potrepština postalo veoma popularno i ovaj trend nastavlja da raste. Zahvaljujući tome, naša industrija se stalno širi, a uporedo raste i potražnja za kuririma. Trenutno je potražnja za dostavljačima veća od ponude na tržištu rada, što povremeno može stvoriti izazove u održavanju usluge na najvišem mogućem nivou.“
Kakvi su uslovi u Srbiji za inostrane radnike, koliko im se isplati? Šurlan navodi primer jednog Uzbekistanca koji prima 500 evra platu, a na to ima barem još 200 evra bakšiša, kao i da nema nikakve druge troškove, jer mu plaćaju stan i pola troškova za hranu, ako radi prekovremene sate. „Njegova zarada se već diže i do 700 evra. I sad na sve to zamišljam da sam ja Uzbekistanac gde je prosečna plata od 150 do 200 dolara i da mi neko ponudi da radim u Srbiji za 500 do 700 evra plus bakšiš i plaćen smeštaj, Srbija je za njih Amerika“, konstatuje Šurlan čija kompanija u raznim delatnostima zasad zapošljava 22 Uzbekistanca, 4 Rusa, 3 Ukrajinca i 7 Makedonaca.
Kako su odlučili da angažuju radnike iz inostranstva i da li su imali dilemu zbog reakcija, iz kompanije Glovo objašnjavaju da su inkluzivna kompanija i prihvataju svakoga da sarađuje sa njima sve dok ima zakonsko pravo na to. „Poštujemo i uvažavamo sve različitosti, a istovremeno se pridržavamo zakona RS. Naš prioritet je da obezbedimo sigurnost, kvalitet isporuke i ispoštujemo standarde, što se sve svakodnevno prati u realnom vremenu.“
Glovo je multikategorijska platforma za dostavu koja povezuje korisnike, partnere i kurire. Više od 80 odsto njihovih partnera su mala i srednja preduzeća. Naglašavaju kako je biznis model zasnovan na fleksibilnosti, a kuriri su ili samozaposleni ili su zaposleni u kurirskim agencijama, koje sa svakim od njih potpisuju zaseban ugovor.
„Prilikom uključivanja kurira u treninge i aktivacije njihovog naloga, agencije moraju da nam predoče ugovor i sve potrebne papire, kako bismo imali dokaze da je sve urađeno u skladu sa pravnim normama. Tek nakon ovih provera odobravamo aktivaciju kurira na platformi. Svaki put kada žele da rade, kuriri se jednostavno uloguju na platformu, gde imaju mogućnost da rade za koju god online platformu žele“, kažu u Glovo, dodajući da donose dodatnu vidljivost lokalnim preduzećima i stvaraju radna mesta.