Autor teksta: dr Tamara Vuković Janković, MD EMBA, šef medikala za Srbiju i Crnu Goru u kompaniji Novartis
Neke stvari shvatamo zdravo za gotovo. Među njima je i medicina. Napredak u lečenju je toliko brz i priliv inovacija je tako veliki da je lako smetnuti sa uma da su neke sada široko dostupne terapije pre samo par decenija pripadale sferi naučne fantastike i futurizma. Od koriščenja prirodnih produkata i preparata, penicilina, NSAIL-a, ACE inhibitora koji su bili primeri moderne medicine do današnjih visoko specijalizovanih lekova čiji cilj delovanja je određen analizom genoma obolelih stigli smo za samo tri generacije, vidimo da su inovacije značajno unapredile zdravlje i kvalitet života pacijenata. One su plod izuzetnih i dugotrajnih napora hiljade stručnjaka naoružanih naprednim tehnologijama, ali i ogromnim finansijskim ulaganjima farmaceutskih kompanija.
Više je činilaca koji utiču na inovacije. Retko koji se danas može identifikovati kao izrazito povoljan, dok je more nepovoljnih koji dodaju dotatni pritisak na farmaceutsku indrustiju. Razvoj lekova je skup i rizičan posao. Smatra se da na svakih 10.000 sintetisanih aktivnih molekula, samo pet dosegne kliničko ispitivanje, a od tih pet samo jedan izađe na tržište. Na to treba dodati činjenicu da samo jedna petina lekova na tržištu u današnje vreme donose zaradu koji pokriva ili prelazi troškove razvoja.
Sve u svemu, baviti se inovacijama nije lako, ali je svakako neophodno. Isključivo zahvaljujući njima u značajnoj meri se popravio kvalitet života i produžio životni vek pre svega građana najrazvijenih zemalja sveta. Mnoge bolesti, koje su ranije neminovno vodile u prerani smrtni ishod, sada se mogu kontrolisati ili su dobile tok hronične bolesti.
A šta nas sve čeka i koji su trenutni trendovi ispred nas? Korišćenje veštačke inteligencije i mašinskog učenja već sad ubrzava otkrića novih lekova i sam razvojni proces. Korisćenjem veštačke inteligencije, optimizuju se algoritmi za identifikaciju pacijenata prisutnim na društvenim mrežama i dostupnim bazama podataka što je vazan korak u kliničkim ispitivanjima. Pojednostavljenje identifkacije uključujućih kriterijuma za ispitivanje značajno snižava troškove istih.
Ogromne baze podataka prikupljenih tokom kliničkih studija zahtevaju savremene sisteme za njihovu analizu i izdvajanje rezultata primenjivih za farma kompanije Data management je u fokusu što je unapređeno razvojem analitičkih tehnika koje se primenju na bilo koje tipove medicinskih podataka, iz datoteka pacijenata, medicinske dijagnostike i bolničkih baza.
Takozvana “precizna ili personalizovana medicina” polazi od ideje da se svaki pacijent tretira kao jedinstvena individua. Napredak u analizi podataka je obezbedio nove uvide u to kako ljudsko telo reaguje na lekove. Ova saznanja, zajedno sa naprednim metodama proizvodnje, kao što je korišćenje 3D printera u štampanju tkiva ili ćelija, čine personalizovanu medicinu nečim što je moguće i na šta se ćemo se u velikoj meri oslanjati u budućnosti. Modeli izlaganja određenim lekovima određivaće farmakokinetiku i farmakodinamiku tačnog doziranja baziranog na godištu pacijenta, polu, komorbiditetima i drugim kliničkim parametrima.
Virtuelna stvarnost nam omogućava vizualizaciju kakvu do sad nismo ni zamišljali. Interakcija izmedju timova na daljinu već se uveliko primenjuje, a povezani alati se unapređuju iz dana u dan, kao i polja primene. Digitalna terapija koristi softver za prevenciju, upravljanje i terapiju fizičkih i mentalnih poremećaja. Ova rešenja se koriste samostalno ili u sprezi sa lekovima i uređajima. Digitalna terapija dozvoljava svakoj individualnom pacijentu veću kontrolu nad sopstvenim zdravljem i ishodom bolesti.
Kurativna terapija kao što su ćelijska ili genska terapija menja način na koji se borimo protiv hroničnih bolesti ili stanja na koja je teško delovati tako što se eliminiše potreba za dugotrajnim terapijama. U genskoj terapiji, genetički material se uvodi u ćeliju da nadoknadi ili zameni abnormalne gene ili da utiče na razvoj određenih proteina. Genetički izmenjeni virusi su najčešće korišćeni vektori kod genske terapije, ali u poslednje vreme i kod vakcina.
Sve gore pomenuto je definitivno stavljeno na test pojavom COVID-19 virusa i haosom koji je infekcija izavala. Modernom društvu su više nego ikad potrebne inovacije, ne samo u terapiji, nego i u zdravstvenim sistemima, unapređujući postojeće i čineći ih sposobnim za reagovanje i u vanrednim situacijama. Okolnosti u kojima se trenutno nalazimo kao i pretpostavka sličnih pretnji u budućnosti navode da možemo očekivati i značajni napredak i optimizaciju u rukovođenju prevencije i delovanja na globalne pretnje.
Tagovi
