U jednoj sekundi, koja je ovog puta trajala 15 minuta, začulo se zvono na mobilnom telefonu.
Brzina zvuka od oko 340 m/s (neka oproste profesori iz gimnazije ako ovo nije precizno ostalo u sećanju) dovoljna je bila da zvuk tog telefona prekrije 45.000 kvadratnih metara, prema proceni Arhiva javnih skupova, oko Slavije gde je, opet prema proceni Arhiva javnih skupova, oko 100.000 ljudi ćutalo. Odavanje počasti stradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu ugaoni je kamen ovih protesta koje su inicirali studenti.
A studenti su u nedelju 22. decembra zaista postigli nešto.
Iako su u nedelju, u okruženju slavijske fontane, provejavali komentari koji se mogu sažeti u „dobro, i šta sad?“, a uglavnom su dolazili od onih koji su se odavno pozdravili sa indeksom, današnji studenti su ispisali novo poglavlje u dugoj istoriji beogradskih protesta. I to nema (samo) veze sa masovnošću ovog konkretnog protesta.
Aleksandar Gubaš, osnivač Arhiva javnih skupova, koji godinama unazad razvija metodologiju analize brojnosti skupova i često je znao da demistifikuje uvrežene megalomanske predstave o raznim demonstracijama, još je te večeri za Nedeljnik rekao da će mu ovo biti jedan od najtežih zadataka za obradu, a na kraju je došao do procene od oko 100.000 prisutnih, što ovaj protest stavlja u ravan sa Petim oktobrom 2000. i jedan je od najmasovnijih beogradskih protesta u istoriji.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE „BIZNIS“ MAGAZIN NA POKLON