„Roditelji su tu najviše krivi“, to je najčešće izgovarana rečenica kada dete nešto napravi. I posle ubistva u „Ribnikaru“ to je rečenica koja je stalno tu negde.
Paralelno, dva događaja opet su izbacila pitanje odgovornosti i krivice roditelja.
Miljana Kecmanović, majka dečaka koji je 3. maja prošle godine ubio devet učenika i radnika obezbeđenja, prošle nedelje je prvi put iznela svoju odbranu na suđenju za ubistvo u „Ribnikaru“ i negirala krivicu za delo koje joj se stavlja na teret – nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Takođe prošle nedelje je Branko Radujko objavio tekst „Krivi su roditelji“ godinu dana pošto je njegov sin uboden nožem s leđa, dok je školskim hodnikom koračao prema učionici, samo dan posle masakra u „Ribnikaru“, i pošto je u međuvremenu sud osudio devojčicu koja je to uradila za ubistvo u pokušaju.
Suđenje je pokazalo, kako navodi, da je devojčica imala utvrđenu medicinsku dijagnozu, koju su roditelji skrivali od škole, odnosno propisanu terapiju, koju joj roditelji nisu davali.
„Onaj koji svom detetu ne daje neophodnu i propisanu terapiju, onaj koji svoje dete zapostavlja, onaj koji skriva probleme i beži od njih, onaj koji svoje dete uči da puca umesto da se njime bavi, onaj ko svoje dete ostavlja bez neophodnog nadzora i podrške, svestan zdravstvenog stanja i svih rizika, onaj koji je svojim odnosom i svojim vaspitanjem od svog deteta stvorio monstruoznog masovnog ubicu iz ’Ribnikara’ i Dubone i Malog Orašja, ili ubicu u pokušaju kao u našem slučaju, taj je kriv i nije pravedno da svu krivicu svali na sopstveno dete“, piše Radujko.
Podsetimo, i otac Vladimir Kecmanović od početka suđenja negira krivicu za delo za koje se tereti, teško delo protiv opšte sigurnosti.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 23. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 645
