LONDON – U ovom trenutku Ujedinjenog Kraljevstva, posle Bregzita a u jeku pandemije, kada je privreda na udaru recesije, a kraljevska porodica u koroti i problemima, teško je pronaći temu koja ujedinjuje ovu raspolućenu naciju. Ali američke kokoške su to uspele.
Svi ih mrze.
Još bizarnije je što se američka piletina ne prodaje bilo gde u Britaniji, a ako se ljudi sa Ostrva budu pitali, to će zauvek ostati tako.
Neki američki pilići se utapaju u hlor, kako bi se eliminisali potencijalno štetni patogeni. Amerikanci su godinama proždirali ovakve ptice bez ikakvih problema, ali u Britaniji, o američkoj piletini pišu novinari, akademici, političari, zemljoradnici i brojni aktivisti.
Američka piletina nije postala predmet mržnje u Ujedinjenom Kraljevstvu sve dok nije postalo jasno da će, kada Velika Britanija i zvanično napusti Evropsku uniju, ove dve zemlje potpisati trgovinski ugovor. Američki standardi za hranu na Ostrvu se posmatraju posprdno – tvrdi se da oni tolerišu prljavštinu i loše uslove u beskrajnoj trci za profitom.
I dok američka industrija hrane tvrdi da je sve to jedna velika laž, nekako je njihova piletina postala simbol britanskih strahova da bi trgovinski sporazum sa Vašingtonom mogao da promeni Britaniju nagore.
„Ovo je klasičan primer kako je jedno verovanje nadjačalo dokaze i kako je postalo utisnuto u kompleksni društvenopolitički diskurs, sasvim sigurno motivisan nečim drugim“, kaže Ijan Bojd, profesor biologije na Univerzitetu Sent Endruz. „Piletina potopljena u hlor definitivno je samo zamena za mnogo važnija i mnogo teža pitanja o poverenju.“
To se može videti i po stavovima nekih zastupnika Bregzita. Izraz „suverenitet“ često je korišćen, zajedno sa porukama da je mnogo „suvereniteta“ bilo predato ostatku Evrope i da ga treba vratiti.
Na neki način, „hlorisana piletina“ je novi suverenitet, a to se vidi i po jeziku koji koriste pojedini kritičari, poput Tima Langa, profesora na Sitiju, Univerzitet Londona, koji je izrekao ovo: „Pravo pitanje je da li će Ujedinjeno Kraljevstvo postati 51. američka savezna država.“
Ne zna se kada će tačno biti potpisan trgovinski sporazum Sjedinjenih Država i Britanije. Neki eksperti tumače da ovi pregovori traju i godinama. Ali toliko čekanje možda je baš ono što je potrebno Britancima, priča profesor Bojd.
„Ukoliko bismo želeli da rešimo strahovanja o američkoj piletini, argumentima utemeljenim u činjenicama i skupim PR-kampanjama, pojavilo bi se nešto drugo“, kaže on. „Ovo je društvenopolitički problem koji može da bude rešen prosvećivanjem i zasnivanjem trgovinskog odnosa, a ne insistiranjem da ljudi saslušaju naučne činjenice.“
Dejvid Henig, direktor „U. K. Trade Policy Project“, koji je deo jednog tink-tenka u Briselu, kaže da će Britanci biti spremni kada Sjedinjene Države budu došle sa težim pitanjima.
„Britanci žele sporazum“, kaže on. „Oni samo ne žele američku piletinu.“
Tekst je objavljen u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 10. juna
Svim čitaocima darujemo i drugu knjigu iz edicije „Velike ličnosti“, biografiju Nikole Tesle koju potpisuje Dejan Stojiljković
Tagovi
