Niko ne može da tvrdi da i ovog posledneg dana oktobra tih „sat vremena duže“ nisu značili. I da se nije čulo prethodnih dana ono „hej, spavamo duže u nedelju“. Jednostavno, svi vole tih sat vremena na poklon. Kao što isto toliko ne vole ono „drugo“ pomeranje sata, kada imamo osećaj da su nam ukrali deo dana i da u svemu kasnimo i ništa ne stižemo.
Da li bi ipak trebalo ukinuti pomeranje sata ili ne?
Zbog čega je taj jedan sat toliko važan?
U biološkom smislu, jedan sat je mnogo značajniji, bar tako kažu protivnici pomeranja sata na zimsko i letnje računanje vremena.
Studije, iako nisu uspele da do kraja dokažu direktnu vezu, kažu da pomeranje sata, čak i za tih „šta je to jedan sat“, deluju uznemirujuće na naš jednodnevni biološki ritam, i samim tim na telesni sat, o čemu je već ranije pisao Nedeljnik.
Kod pomeranje časovnika u proleće se ide u krevet ranije i ustaje ranije, što predstavlja problem za mnoge, pa većina izgubi 40 do 50 minuta sna tih prvih nekoliko dana, i to u eri kada mnogi imaju problem sa snom generalno.
A gubitak sna svakako očigledno utiče na zdravlje i produktivnost. Čak, potraga na Guglu naglo skače prvog ponedeljka nakon promene vremena u proleće, prema studiji u Journal of Applied Psychology, što znači da tokom radnog vremena to ljudi rade od umora i nespavanja.
Posledjnih godina smo čuli da je ovo „poslednji put“ da pomeramo sat, međutim, zaustavljeni su napori da se ukine pomeranje sata na dva puta godišnje širom EU.
Nakon masovnog — uglavnom nemačkog — odgovora na anketu širom bloka 2018. godine, Evropska komisija je pokrenula brzi predlog da ukine tradiciju prebacivanja kazaljki sat unapred u proleće i sat unazad u jesen. Prema prvobitnom rasporedu, konačna promena je trebalo da bude izvršena 2019. Ali godinu dana kasnije, milioni Evropljana je odspavalo još jednom u nedelju ujutru sa malim šansama da će odluka biti doneta pre 2022. godine.
EU nema nadležnost da nametne jedinstven vremenski režim – može samo da ublaži postojeća pravila EU i da državama da slobodu izbora, piše Politiko.
Ipak, nema znakova skorog napretka. Evropski parlament je prošle godine odobrio plan, ali je Savet zapravo stavio to pitanje na led zahtevajući od Evropske komisije da izvrši detaljnu procenu uticaja pre nego što zemlje pristanu da krenu ka tome.
„Savezna vlada smatra da je procena uticaja širom Evrope važan preduslov“, rekao je portparol nemačkog ministra ekonomije Petera Altmajera. „Komisija EU još nije predstavila takvu procenu uticaj“.
Poslednji put kada su o tom pitanju razgovarale nacionalne diplomate bilo je tokom finskog predsedavanja prošlog decembra, rekli su zvaničnici EU.
Ideja stara 200 godina
Finska je bila poslednja evropska zemlja koja je uvela letnje računanje vremena 1981. godine i povukla se sa ovom praksom. Vlada je prošle godine rekla da smatra da je zimsko računanje vremena tokom cele godine bolja opcija za zemlju. Problem za zemlje je da shvate kog vremena žele da se drže. Mnogi glavni gradovi ostaju neodlučni.
Da li bi zaista tih sat vremena smanjiti broj srčanih, moždanih udara, neispavanost i depresije, što se pripisuje tom navikavanju na promenu ritma buđenja. Takva vrsta neispavanosti povezuje se i sa saobraćajnim nesrećama, povredama na radnom mestu, samoubistvima i spontanim bolestima, umorom i uznemirenošću.
Sama ideja da se pomeranjem sata stvori privid dužeg dana stara je više od 200 godina, ali nestašica uglja širom Evrope naterala je Nemačku i njenog saveznika Austrougarsku da tokom 1916. godine tako počnu da štede energiju, a to su uskoro učinile i ostale zemlje.
Neke su posle 1918. godine napustile ovu praksu, samo da bi joj se ponovo vratile tokom naftne krize 1970-tih.
Letnje računanje vremena u bivšoj Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine.
Šta kažu istraživanja
Protivnici pomeranja sata, odnosno letnjeg računanja vremena, tvrde da se tako zapravo ne štedi energija, budući da je manja potrošnja u domaćinstvima u večernjim satima „nadoknađena“ u jutarnjim.
Studije pokazuju da ljudi ne spavaju stavrno „sat duže“ kada se sat vraća unazad, ali da sat sna manje prilikom prelaska na letnje računanje vremena štetno utiče na spavanje i nekoliko nedelja kasnije.
Istraživanje koje je belgijska vlada sprovela prošle godine pokazalo je da 83 procenta podržava ukidanje promene sata. Istraživanje je takođe otkrilo da 50 odsto podržava zimsko računanje vremena, dok 45 odsto želi letnje računanje vremena.
Holandsko istraživanje sprovedeno 2018. pokazalo je blagu prednost za letnje računanje vremena.
U Francuskoj, konsultacije Narodne skupštine pokazale su da 59 odsto preferira letnje vreme.
Nedostatak konsenzusa o tome na koji način da se pređe na promene sata veoma otežava donošenje odluke — a preopterećeno prijemno sanduče u Briselu, zaključuje Politiko, znači da niko ne gubi mnogo sna zbog ovog pitanja.
Tagovi
