Svako od nas bi trebalo da počne redovno da proverava nivo holesterola od polovine dvadesetih godina, prenosi BBC pisanje Lanseta.
Istraživači smatraju da je važno početi tako rano jer bi ti rezultati koji bi se prikupljali godinama pomogli u izražunavanju rizika od srčanog udara i šloga. Studija objavljena u Lansetu najopsežnija je koja se bavila dugoročnim posledicama po zdravlje kod višegodišnjeg povišenog lošeg holesterola. Ona je pokazala da što se ranije preduzmu mere za snižavanje lošeg holesterola, kroz promenu ishrane i lekove, to je veća dobrobit po zdravlje.
Holesterol je masna supstanca, lipid, koja se nalazi u nekim namirnicama i stvara se u jetri. Potrebna nam je zbog stvaranja hormona, kao što su estrogen i testosteron, kao i vitamina D i još nekih jedinjenja. Postoje dva tipa holesterola: HDL koji je „dobar“ jer pomaže organizmu da ostane zdrav, i LDL koji je „loš“ jer može da začepi arterije.
Analizirajući podatke skoro 400.000 ljudi iz 19 zemalja, istraživači su tražili vezu između nivoa lošeg holesterola i rizika od kardiovaskularnih bolesti, počev od perioda ranog odraslog doba pa u narednih 40 godina i duže. Mogli su prilično tačno da procene verovatnoću nastanka srčanog udara ili šloga kod ljudi strijih od 35 godina.
Nije se, međutim, pokazalo da osobe u tridesetim godinama treba obavezno da počnu s uzimanjem statina, lekove za sniženje holesterola. Važan momenat je i promena životnih navika, kao i načina ishrane.
„Ovo veliko istraživanje ponovo naglašava važnost holesterola kao glavnog faktora rizika za srčani i moždani udar“, kaže prof. dr Nileš Samani, medicinski direktor Britanske fondacije za srce. „Takođe pokazuje da preduzimanje mera za snižavanje holestrola u mnogo ranijoj fazi za neke ljude može imati značajne koristi u smanjenju rizika od razvoja bolesti tokom života.“
Tagovi
