Od počeka pandemije Iran je zabeležio toliki broj smrtnih slučajeva da su u toj zemlji počeli da organizuju masovne sahrane. Odmah preko granicu, u Iraku, zabeleženo je manje od 100 žrtava.
U Indoneziji je hiljade preminulih, u komšijskoj Maleziji oko 100.
Dominikansa Republika je prijavila 7.600 žrtava, dok je u Haitiju 85 preminulih…
Takvih je primera mnogo, a oni pokreću pitanje kako je moguće da je koronavirus u jednoj zemlji toliko rašireni i smrtonosan, a u drugoj nema tako intenzivan uticaj. Njujork tajms piše da bi odgovor na to pitanje mogao da bude veoma značajan za zaštititu od COVID-19 u budućnosti.
Jedna od teorija koje su zastupljene je vrlo jednostavna: možda virus samo nije stigao do nekih zemalja, a dobri primeri su Rusija i Turska koji su bili bezbedni sve dok odjedednom stabilna situacija nije postala nestabilna.
Druga teorija je da su zemlje sa pretežno mlađom populacijom u prednosti, ali NYT navodi primer Japana koji bi trebalo da bude u bezizlaznoj situaciji zbog velikog procenta starih osoba koje žive u toj zemlji.
Istovremeno, upravo u Iraku koji nema veliki broj smrtnih slučajeva od koronavirusa, najviše zaraženih u jednoj oblasti bilo je u rasponu od 20 do 29 godina starosti.
Treći faktor koji bi mogao da ima uticaja je i rasprostranjenost staračkih domova. Oni su u manje razvijenim zemljama retka pojava, o starim ljudima se brine u okviru domaćinstva, a upravo su starački domovi doneli veliki broj problema državama na Zapadu.
Ipak, to ne zvuči uverljivo jer su različiti rezultati u dve „komšijske države“, a ne samo u državama udaljenim stotinama i hijadama kilometara.
Čak se i nedostatak javnog prevoza, ili zatvoren sistem i relativno izolovano društvo, pokazuju kao prednosti u ovoj sitauciju.
Još jedan, čini se, neutemeljen faktor jeste klima. Čak i da je istina da toplo vreme sputava širenje virusa, kako bi to moglo da napravi razliku u susednim državama?
Kao važan faktor pokazalo se preventivno zatvaranje na vreme. Istovremeno su svetilišta u Iraku zatvorena mesec dana kasnije nego u drugim islamskim zemlja, pa nije bilo posledica.
Jedan zvaničnik iz Indonezije je to lepo sublimirao:
„Mi, recimo, imamo sreće da se zemlja sastoji iz mnogo ostrva. Inače, mi ništa drugo dobro ne radimo“.
Tagovi
