Zašto ukrajinska molba za ulazak u NATO Zapadu zadaje toliko muka?

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden izjavio je uoči svog puta u Evropu kako Ukrajina još uvek nije spremna za ulazak u NATO.

On jeste odlukom o slanju kasetnih bombi nastavio da pruža pomoć Ukrajini, ali je takođe i u intervjuu za CNN poručio Kijevu da su male šanse da datum ukrajinskog psitupa NATO-u bude poznat već nakon ovonedeljnog samita alijanse koji se održava u Litvaniji. I dok neke istočnoevropske države na pristupanje Ukrajine gledaju blagonaklono, zemlje prve generacije, među kojima je i SAD, po tom pitanju znatno su opreznije, najviše zbog straha da bi iznenadni ulazak Ukrajine u NATO mogao da izazove direktan sukob s Rusijom. 

„Gotovo niko u NATO-u ne misli da su ova ratna vremena pravi trenutak za priključenje Ukrajine“, rekao je Bajden za CNN. Predsednik je rekao da alijansa treba da pronađe „racionalni put“ za članstvo Ukrajine, ali da ona još uvek mora da zadovolji neke od zahteva za pridruživanje, uključujući i demokratizaciju. 

Ukrajina je često isticala kako ona zapravo vodi rat Zapada protiv ruskog ekspanzionizma i kako je oslabila glavnog protivnika NATO-a, te da stoga na neki način ima moralno pravo da se pridruži savezu. Međutim, čak i ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom jasno je da to ne može biti slučaj dok se rat ne završi.

Sudbonosna odluka

Pitanje da li da se Ukrajina pridruži NATO-u jedno je od najsudbonosnijih evropskih bezbednosnih pitanja, pošto su ga talasi njegovog širenja doveli sve do ruskih granica, u procesu za koji stručnjaci kažu da je odvraćanjem Kremlja od agresije zagarantovao posthladnoratovski mir. S druge strane, kritičari NATO ekspanzije na zemlje nekadašnjeg SSSR-a kažu da je taj proces samo ponizio Moskvu, pretvorivši je ponovo u otvorenog neprijatelja Zapada i potpomognuvši inavziju na Ukrajinu. 

Odluka u prijemu Ukrajine obavezala bi zapadne lidere i članice alijanse da uđu u rat s Ukrajinom, jer ko dirne u NATO članicu, taj je dirnuo u čitav NATO. U tom slučaju, ponovni upad Rusa na ukrajinsku teritoriju, vrlo je verovatno, izazvao bi novi svetski rat. Pristalice primanja Ukrajine, međutim, tvrde da su decenije bezbednosti i teritorijalnog integriteta koje su obezbeđene državama bivšim članicama Varšavskog pakta same po sebi dokaz da bi Ukrajina, kada bi se konačno našla pod okriljem NATO-a, jednom za svagda bila bezbedna od ruskih napada. Argument je posebno rezonantan zbog činjenice da je upravo Litvanija, jedna od bivših država Sovjetskog Saveza, domaćin pomenutog samita, i da je smatrana veoma ranjivom pre nego se pridružila NATO-u 2004. godine.

Kada pričamo o članstvu Ukrajine u NATO, postoje kratkoročni i dugoročni protivargumenti. Jedan od najsnažnijih jeste obaveza koja bi po njenom pristupu automatski pripala svim članicama. Ni neko dugoročnije utvrđivanje datuma pridruživanja, na primer po završetku rata, nije pravo rešenje, jer bi Kremlj onda mogao dobiti povod da rat nikad ne okonča. 

Uputivši se u okviru prve etape svoje evropske turneje u Ujedinjeno Kraljevstvo, Bajden je za svoju strategiju dobio podršku od republičkog predstavnika Majkla Mekola, predsedavajućeg u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma, koji je rekao da je „preuranjeno“ razgovarati o momentalnom ulasku Ukrajine u NATO.

„Prvo moraju da pobede u svojoj kontraofanzivi. Drugo, mora da dođe do prekida vatre, a zatim i do pregovora o mirovnom rešenju. Jednostavno ne možemo odmah da primimo Ukrajinu u NATO, jer bi nas to gurnulo u rat s Rusijom“, rekao je Mekol za CNN.

„Zato mislim da će na samitu pre biti reči o tome koji bi bezbednosni sporazumi mogli da se sklope s Ukrajinom, a da budu predložak za njen potencijalni ulazak u NATO”, rekao je on, dodajući da prilikom toga svi moraju biti veoma oprezni. 

Garancije američke i evropske bezbednosti Ukrajini – osim nekoliko milijardi dolara pretočenih u napore njenog naoružavanja – promenile bi stratešku sliku u zapadnoj Evropi, ne podrazumevajući pritom da će Kremlj zauzeti benigniji stav prema Zapadu u narednim decenijama.

Rizik od potencijalnog američkog sukoba sa Rusijom zadaje ozbiljne muke mnogim analitičarima. Međutim, uglavnom su svi oni saglasni oko jednog. Sjedinjene Države ni pod koju cenu ne bi u ovom trenutku smele da garantuju ukrajinsku bezbednost. Što kroz NATO, što kroz neke druge vrste bilateralnih bezbednosnih garancija. 

Ni Bajden, ni bilo koji drugi član njegove administracije, nisu izneli argumente američkom narodu zašto bi bilo u interesu 330 miliona Amerikanaca da ratuju sa Moskvom, i to samo kako bi odbranili Ukrajinu koja je ušla u NATO. Čak štaviše, predsednik Bajden izneo je potpuno suprotno mišljenje, ističući da je njegova osnovna briga izbegavanje direktnog sukoba sa Rusijom. Takođe, hipotetički posmatrano, čak i kada bi Ukrajina pristupila NATO-u, njegov neuspeh u odbrani garancija ne samo da bi imao katastrofalne posledice po sam savez, već bi i ozbiljno poljuljao njegov autoritet i integritet. 

A čak i ako bi Bajden “pogurao” brže prisjedinjenje Ukrajine, on ne bi mogao da garantuje da će njegov naslednik poštovati ugovorne obaveze. Eto na primer bivši američki predsednik Donald Tramp trubio je na sva zvona kako Bajden Sjedinjene Države vodi u Treći svetski rat, ističući kako će on, ukoliko mu glasači dodele novi mandat, rat u Ukrajini okončati u roku od 24 sata, što ukazuje na Trampovo simpatisanje Putinovih ciljeva. Upravo takva neizvesna politička situacija u SAD-u može biti jedan od glavnih razloga zbog kog se Volodimiru Zelenskom toliko žuri da što pre utanači detalje oko pristupa Ukrajine u NATO savez.