Uprkos oštrim kritikama ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i drugih iz Ukrajine – organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel ostaje pri svom izveštaju o problematičnoj taktici ukrajinske vojske, piše Dojče vele.
U izveštaju objavljenom 4. avgusta, eksperti organizacije za ljudska prava Amnesti intrenešenel kažu da su u regionima oko Mikolajeva na jugu Ukrajine i oko Harkova i Donbasa u istočnoj Ukrajini, između aprila i juna, pronašli dokaze da su ukrajinske oružane snage pucale iz stambenih naselja i u19 gradova svoju vojsku smeštali između ostalog u školama i bolnicama. Amnesti je citirao jednog lokalnog stanovnika koji je rekao: „Nije nam dozvoljeno da se mešamo u odluke vojske, ali plaćamo cenu“.
Prema izveštaju Amnestija, većina dokumentovanih operacija ukrajinske vojske u stambenim naseljima imala je moguće alternativne lokacije, kao što su vojne baze ili područja sa gustim šumama. Pored toga, vojnici nisu naredili evakuaciju civila, iako su oni bili u opasnosti da budu pogođeni uzvratnim ruskim napadima.
Amensti je takođe jasno opisao napade Rusije kao „ratne zločine“. Međutim, činjenica da se Ukrajina brani od ruskog agresorskog rata ne oslobađa vojsku te zemlje „od obaveze da poštuje međunarodno pravo“, naglasila je organizacija.
Prema sopstvenim izjavama, Amnesti je 29. jula zatražio od ukrajinskog ministarstva odbrane izjavu o ovim navodima. Međutim, do objavljivanja saopštenja nije stigao nikakav odgovor.
Zelenski, je reagovao kada je izveštaj objavljen optuživši organizaciju za ljudska prava da želi „da da amnestiju terorističkoj državi (Rusiji) i prebaci odgovornost sa agresora na žrtvu“.
Donatela Rovera, viša savetnica u Amnesti internešenel u intervju za DW o kritici Zelenskog kaže:
„Pa, to je za žaljenje. Ako pogleda veb stranicu Amnestija, videće da je urađen veliki posao, tu je nekoliko izveštaja, i još mnogo više saopštenja za javnost zasnovanih na našim terenskim istraživanjima. Mi tu obimno i u velikoj meri dokumentujemo detalje o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima međunarodnog prava od strane ruskih snaga, uključujući upotrebu zabranjenog oružja, neselektivne i namerne udare na civile, vansudska pogubljenja, mučenja, otmice. Dakle, mi kao Amnesti internešenel sprovodimo istrage na terenu u Ukrajini i dokumentujemo detaljno ruske ratne zločine u poslednjih šest meseci. Svi ti izveštaji uglavnom su naišli na pohvale.
Tim koji je sproveo ovo istraživanje o kojem je reč, to je isti tim ljudi, isti istraživači koji koriste istu metodologiju. Dakle, nije baš verodostojno reći da je 99% našeg rada sjajno, ispravno i dobro. A jedan rad koji detaljno opisuje kršenja od strane ukrajinskih snaga, koja su dokumentovali i drugi, uključujući UN Hjuman Rrajts Voč – nije.“
DW potom primećuje da nije samo Zelenski bio nezadovoljan izveštajem. Šefica Amenstija za Ukrajinu Oksana Pokalčuk napisala je na društvenim mrežama da je pokušala da zaustavi objavljivanje izveštaja, rekavši da tim Ukrajine nije umešan i da su nalazi zasnovani na, citiranom, nedopustivom i nepotpunom materijalu.
Donatela Rovera je na to „istakla da Amnesti Ukrajina nije bilo uključen u sprovođenje ni jedne istrage ili dokumentovanje ratnih zločina koje je počinila Rusija, pa ni ove“ ne želeći to dalje da komentariše.
Ona je dodala da „razume da ukrajinske vlasti i mnogi drugi ne cene ovaj konkretni rad Amnestija, zato što je kritičan prema ponašanju ukrajinskih snaga. Ali činjenica je da se međunarodno pravo primenjuje na sve i mi kao Amnesti internešenel imamo dužnost da istražujemo i izveštavamo o kršenju ljudskih prava bez obzira ko su počinioci ili žrtve. A, i u ovom slučaju, naravno, žrtve su Ukrajinci“, rekla je Donatela Rovera za DW.
Organizacija stoji „ u potpunosti“ iza izveštaja, napisala je Agnes Kalamar, generalna sekretarka Amnesti internešenel (na slici sasvim gore) u mejlu novinskoj agenciji AFP. „Nalazi su zasnovani na dokazima prikupljenim tokom opsežne istrage“.
Reakcija ukrajinske vlade nosi rizik „da se zastraši legitimna i važna diskusija o ovim pitanjima“, rekla je Kalamar.
Tagovi
