„Zatvaranje je bila panična mera i monumentalna greška, lek gori od bolesti“: Britanski epidemolog kritikovao odgovor država na pandemiju

Brtianski stručnjak Mark Vulhaus istakao je da je karantin bio „mera panike“ i jedina opcija u datom trenutku „jer nisu mogli da smisle ništa bolje“.

Ipak, ovaj profesor Unioverziteta u Edinburgu tvrdi i da je to bila rigorozna i gruba mera koja ne uzima u obzir nivoe rizika za različite pojedince, prenosi Blic.

Vulhaus misli da se zemlja još u martu „koncentrisala na škole kada je trebalo da se koncentrišu na domove za negu“.

Profesor epidemiologije sada je istakao da vlada mora da se fokusira na povećanje testiranja i nastojanje da otključava društvo, a ne da ga i dalje ograničava, prenosi „Express“.

„Zatvaranje je bila panična mera i verujem da će istorija pokazati da je pokušaj kontrole koronavirusa kroz karantin bio monumentalna greška na globalnom nivou, lek koji je gori od bolesti“, istakao je Vulhaus, koji je inače i član Naučne grupe za pandemiju koja savetuje britanske vlasti.

„Nikada više ne želim da vidim nacionalno zaključavanje. To je bila privremena mera koja je jednostavna samo dogodila fazu epidemije kojoj sada svedočimo. Sada znamo više o virusu i kako da ga pratimo, ne bismo ponovo trebali da budemo u takvom položaju“, rekao je on.

„Apsolutno se ne treba vratiti na poziciju gde deca ne mogu da se igraju ili idu u školu. Verujem da će šteta koja je naneta našem obrazovanju, zdravstvenom pristupu i širokim aspektima naše ekonomije i društva ispasti bar toliko velika koliko i šteta koju nanosi Kovid-19“, bio je jasan ovaj profesor.

„Pretpostavljam da je sada više ljudi oštećeno koleteralnim efektima zaključavanja nego Kovidom-19“, dodaje.

Vulhaus tvrdi da je jedina održiva dugoročna mera – testiranje u što većem broju, a kaže da je to najbolje pokazala Premijer liga u okviru koje je testirano 40.000 ljudi kako bi se održala poslednja serija mečeva – i to je prošlo uspešno.

„Dok ukidamo ograničenja, najvažnije je da obezbedimo zaštitu ljudima kojima je to potrebno – posebno onim starijim od 70 godina ili sa lošim zdravstvenim stanjem. Ali, to nije jedna veličina koja odgovora svima. Moramo zaštiti one koji su u najvećem riziku i osigurati im podršku. Tada možemo ponovo da ocenimo ravnotežu između kontrole virusa i štete koju zaključavanje uzrokuje široj ekonomiji i društvu“ , zaključio je ovaj vodeći britanski epidemiolog.