Desnica u Evropi jača i to nije ništa novo. Priču o tome slušamo već skoro čitavu deceniju, još otkakao su prvi veći talasi migranata krenuli put starog kontinenta. Migrantska kriza, iako glavni pokretač popularnosti desničarskih parija, nije i jedini. Pored islamofobije, nezadovoljstvo ekonomskim politikama levičara, kao razočarenje u nadnacionalne organizacije poput Evropske unije, podstakli su porast zainteresovanosti za jaku nacionalnu državu i sve ekstremnije ideje.
Međutim, rečenica “desnica u Evropi je sve jača”, više se ne odnosi samo na popularnost, jer su u poslednjih nekoliko godina (naročito nakon pandemije) ekstremni desničari počeli da polako preuzimaju parlamente širom Evrope, ali i sveta.
U Holandiji su sinoć zatvorena biračka mesta. Na prevremenim izborima, koji su posledica pada vlade u julu ove godine, Holandija je postala još jedna evropska zemlja u kojoj je radikalna desna parija rezervisala najviše mesta u skupštini. I to kakva partija.
Partija za slobodu, na čelu sa Gertom Vildersom, koja svoju politiku zasniva na islamofobiji, antimigrantskoj politici i superiornosti judeo-hrišćanske kulture, osvojila je 37 mesta u parlamentu, najviše od svih.
Vildersovi istomišljenici širom kontinenta nisu oklevali da čestitaju na uspehu možda i najradikalnijem među njima i da usput pozdrave ideje novih političkih “vetrova u Evropi”.
Viktor Orban bio je prvi koji je čestitao Vildersu na „pobedi na holandskim izborima“, rekavši da rezultati pokazuju da je „vetar promena stigao“. Marin Le Pen je takođe podigla čašu u čast Vildersa i PVV, rekavši da rezultat „potvrđuje rastuću privrženost odbrani nacionalnih identiteta“. Alis Vajdel, liderka desničarske partije Alternativa za Nemačku, uz čestitke Vildersu rekla je da “cela Evropa želi političke promene”, dok je ovim povodom zamenik premijera Italije Mateo Salvini rekao da je „nova Evropa moguća“.
Politika Vildersove partije jedna je od najradikalnijih ne samo u Holandiji nego i u Evropi. Izričito se protive imigrantima i zalažu se za zabranu nastanjivanja stranaca, naročito neevropljana.
“Udaljićemo se od evropske migracione politike i njihovih pravila. Vratićemo holandsku graničnu kontrolu koja će moći da odbije tražioce azila koji pokušavaju da uđu u Holandiju“, istakla je Partija za slobodu u svom predizbornom programu. “Ilegalni imigranti će se smeštati prvo u pritvor, a onda će biti deportovani. Na primer, ljudi iz Sirije, koji imaju privremene dozvole za azil više neće imati to pravo jer danas postoje delovi Sirije koji su bezbedni.“
Islamofobija je jedan od najčešćih lajtmotiva u diskursu Gerta Vildersa. Pored antidžihadizma, on odlazi i korak dalje, zahtevajući potpunu zabranu kurana i zatvaranje džamija u Holandiji. U nekim od svojih tvitova, Gert Vilders je izražavao kontroverzne stavove poput “Muhamed je pedofil, ubica i terrorista” i “islam je fašistička ideologija”. U periodu kada je bio poslanik 2010. i 2011. godine, protiv njega je podignuta optužnica za govor mržnje i podsticanje rasne i verske diskriminacije, zbog izjava poput “islamska invazija” i “cunami islamizacije”.
„Holandija nije islamska zemlja. U njoj nema islamskih škola, Kurana i džamija”, navodi se u programu. „Želimo manje islama u Holandiji i to ćemo postići kroz zabranu neevropskih imigracija i ukidanje azila. U vladinimm institucijama neće biti dozvoljeno nošenje islamske garderobe”.
Međutim, nejasno je da li će Vilders – čija je stranka bila druga i treća u prethodna dva izborna ciklusa, ali je uvek bila isključena iz vlade – uspeti da dobije dovoljno podrške da formira koaliciju sa radnom parlamentarnom većinom.
„Pozivam stranke“, rekao je Vilders u prvoj reakciji nakon glasanja. „Kampanja je završena i glasači su progovorili. Sada ćemo morati da tražimo sporazume jedni sa drugima. Sa odličnom pozicijom od 37 mandata, PVV se više ne može ignorisati.”