Američka diplomatija je mesecima činila sve da podstakne približavanje Saudijske Arabije i Izraela. Rat, međutim, dovodi u pitanje ove napore Vašingtona. Svakako, nastavak procesa normalizacije bi doprinelo primarno učvršćivanju međunarodnog statusa saudijskog prestolonaslednika Muhameda ibn Salmana, koji sve više nastoji da potvrdi uticaj svoje zemlje u regionu i šire.
„Kraljevina podseća da je neprestano upozoravala na opasnosti od eskalacije nasilja koje je posledica dugotrajne okupacije, oduzimanja zakonitih prava palestinskom narodu i sistematičnih provokacija protiv vrednosti koje su im svete.“ Iako poziva na „hitan prekid sukoba između dve strane“, zvanična izjava ministarstva spoljnih poslova Saudijske Arabije, objavljena nekoliko sati nakon napada oružanih snaga Hamasa na Izrael 7. oktobra, nedvosmisleno podržava Palestince. Svakako, reči koje je Rijad izabrao nisu toliko izričite poput onih iz Katara, koji odavno finansijski pomaže islamistički pokret na vlasti u Pojasu Gaze. Doha je pohitala da imenom prozove Izrael kao „jedinog odgovornog za trenutnu eskalaciju zbog stalnih kršenja prava Palestinaca“. Međutim, reakcija Saudijske Arabije je istovetna reakciji Ujedinjenih Arapskih Emirata, koje osuđuju „napade protiv izraelskih gradova i sela u blizini Pojasa Gaze“ koje je počinio Hamas i izjavljuju „da su zgranuti zbog otmice civila“.
Taj novi rat neposredno pogađa nastojanje koje se poslednjih nedelja pripisuje Sjedinjenim Državama i Saudijskoj Arabiji da otvore mirnije poglavlje u bliskoistočnoj istoriji. Nakon teških odnosa tokom prvih meseci Bajdenove administracije, potom perioda zahlađenja zbog odluke kraljevine da smanji proizvodnju nafte uprkos vrtoglavom rastu cena energenata, diplomatske veze između Rijada i Vašingtona su od aprila ponovo žive. Slične napore su preduzele Sjedinjene Države i Izrael. Koji je ulog tog umnožavanja kontakata? „Normalizacija“ odnosa između Rijada i Tel Aviva. Prema mišljenju pregovaračkih strana, uklanjanjem tog tabua je trebalo da se uspostavi period saradnje u regionu s namerom da ga poštedi ponavljanja trzavica koje ga potresaju od 1948. godine.
Neki komentatori su u napadu Hamasa brzopleto videli pokušaj da se to približavanje minira, što je suviše jednostavna pretpostavka da bi bila potpuno ubedljiva. Ipak, ostaje činjenica da sukob ugrožava napore u pregovorima tri strane započete poslednjih meseci. Američka administracija, koja je dala sve od sebe da se razgovori ubrzaju tokom leta, je hitro potvrdila svoju želju da se oni nastave. No, dok je Gaza pod izraelskom vatrom i dok raste broj demonstracija podrške Palestincima u arapskom svetu i šire, bilo bi neodrživo da se Rijad pretvara da želi da nastavi pregovore. U subotu 14. oktobra, dva saudijska izvora su poverila agenciji Rojters da su pregovori za sada obustavljeni a da to kraljevina nije potvrdila preko zvaničnih kanala. Tokom istog vikenda, američki državni sekretar Entoni Blinken je u okviru svog brzog obilaska Bliskog Istoka dva puta posetio Saudijsku Arabiju da bi se uverio u uzdržanost država u regionu kom preti sukob velikih razmera.
Poput većine država u arapsko-muslimanskom svetu – izuzev Egipta (1979), Jordana (1994), Mauritanije (između 1999. i 2010), potom Bahreina, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Maroka i Sudana u okviru Abrahamovih sporazuma (2020) – vahabitska kraljevina nije nikada priznala Izrael. Međutim, nedavna intenzifikacija diplomatskih dijaloga kao i komentari njihovih protagonista dopuštaju da se pretpostavi da istorijski uspeh (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
