(Beta) – U beogradskom parku Manjež završena je Prajd šetnja koja je oko 16 časova počela na istom mestu, i prema procenama organizatora, ovo je verovatno bio najmasovniji prajd skup u Srbiji ikada.
Kako javlja reporter agencije Beta, saobraćaj je bio zaustavljen od centra grada – Trga Republike i Trga Nikole Pašića, kao i u svim ulicama koje vode ka Manježu, uz prisustvo velikog broja policajaca s opremoom za razbijanje demonstracija i Žandarmerije.
Ulaz na Prajd dozvoljen je samo na strogo definisanim punktovima do kojih se ne može doći centralnim gradskim ulicama.
Ulazni punktovi otvoreni su u 16 časova i nalaze se kod hotela Moskva, na uglu Resavske i Mišarske, na uglu Resavske i Birčaninove, kao i na trgu Slavija.
U 17 časova počela je Prajd šetnja koja je išla Nemanjinom ulicom do Vlade Srbije, potom Ulicom kneza Miloša, pa Ulicom kralja Milana pored zgrade Predsedništva.
Šetnja je potom nastavljena pored Trga Nikole Pašića i Skupštine Srbije, odakle se kolona Ulicom kneza Miloša vratila u park Manjež.
Tamo u 19 časova počinje Prajd koncert na kojem će nastupiti Tam, Dzipsii, Filip Baloš, Lazar Ćirković, Filarri i Bejbi Motorola, kao i „dreg kraljice“ i didžejevi.
Punktovi za ulaz na Prajd koncert biće otvoreni od 18.30 i biće postavljeni na uglu Resavske i Masarikove, kao i na uglu Nemanjine i Kralja Milutina.
Ovogodišnji slogan „Nismo ni blizu“, kako su naveli organizatori, izabran je jer odslikava borbu LGBTI+ pokreta za ravnopravnost, dostojanstvo i ljubav.
Po njihovim rečima, „nismo ni blizu“ jer je nasilje prema LGBTI+ građanima Srbije i dalje široko zastupljeno, jer istopolne zajednice i dalje nisu pravno prepoznate i regulisane, jer zdravstvo i zakon diskriminišu transrodne osobe.
„Nismo ni blizu, jer nismo slobodni da partnera ili partnerku držimo za ruku na ulici. Nismo ni blizu, jer nam država i dalje oduzima ustavno zagarantovano pravo na slobodno okupljanje. Nismo ni blizu, jer ni jedan zahtev Beograd Prajda i dalje nije ispunjen“, naveli su organizatori.
Zahtevi Beograd Prajda su isti od 2017. godine – traži se usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama, Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, brza i adekvatna reakcija državnih organa i javna osuda predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBTI+ osobama.
Među zahtevima je i usvajanje lokalnih akcionih planova za razvoj LGBTI+ zajednice, izvinjenje svim građanima i građankama Srbije koji su bili progonjeni pre 1994. godine zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, edukacija mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, kao i brza i lako raspoloživa preekspoziciona i postekspoziciona profilaksa (PrEP i PEP).
Tagovi
