Delovalo je to veoma jednostavno, čak i klincima koji su prerano saznali za tu zloglasnu inflaciju, ali to nije bilo nimalo lako. Pojavio se jedan simpatični dekica, rekao – od sada dinar vredi jednu marku, i to je bilo to. Više nije bilo menjanja cena, trčanja iz banke kod dilera u zameni za čvrstu valutu, bodova gde se plata menja za struju…
Ovih dana navršava se 20 godina od smrti Dragoslava Avramovića, najznačajnijeg jugoslovenskog ekonomiste, koji je praktično privredno spasao državu sredinom devedesetih.
Simpatični dekica je u kolektivnoj svesti spasilac Srbije, mnogi se i danas sećaju njegovih izjava i ekonomskih, ali i političkih programa, ali retko ko zna i ko je zapravo bio Dragoslav Avramović.
Njegova zvanična biografija na Vikipediji danas glasi ovako:
„Prema dogovoru predsednika Srbije Slobodana Miloševića i predsednika Vlade Srbije Nikole Šainovića ekonomisti predvođeni Dragoslavom Avramovićem napravili su plan zaustavljanja inflacije, koji se primenjivao od 24. januara 1994. i zaustavio je hiperinflaciju, a dinar je menjan u odnosu 1:1 za nemačku marku.
Tako je Avramović postao simbol stabilnosti dinara posle hiperinflacije. Postavljen je 2. marta 1994. za guvernera Narodne banke Jugoslavije, a na tom mestu ostao je do 15. maja 1996. godine. Bio je i glavni koordinator priprema Ekonomskog, socijalnog i finansijskog programa 1995-1997.
Rekao je u maju 1996: ’Totalnom blokadom pregovora sa međunarodnim finansijskim organizacijama savezna vlada nas gura u propast’ i potom je smenjen sa funkcije guvernera Narodne banke Jugoslavije.
Posle je bio izabran za lidera opozicione liste ’Zajedno’, jer je imao veliku popularnost u narodu posle zaustavljanja hiperinflacije, koja je bila protivnik koalicije SPS-JUL-ND, koju je predvodio Slobodan Milošević na izborima u novembru 1996. godine, ali sredinom oktobra 1996. Avramović se iz ’zdravstvenih razloga’ povukao iz izbornog takmičenja.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 27. oktobra 1994. godine.“
Ali Avramović je bio mnogo više od toga. Imao je karijeru na kojoj bi mu i današnji vodeći svetski ekonomisti zavideli. U Svetskoj banci je na rukovodećim funkcijama bio pune 24 godine. Za to vreme bio je direktor Specijalnih ekonomskih studija; direktor Studija stabilizacije cena primarnih proizvoda, sirovina i hrane; direktor za industrijalizaciju zemalja Južne Azije; glavni ekonomista za zemlje Latinske Amerike i Kariba; direktor Direkcije za problematiku i perspektive razvoja zemalja u razvoju…
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 18. februara
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Mond diplomatika na srpskom jeziku
Tagovi
