Talas zabrinutosti zapljusnuo je evropske ministre odbrane i oružane snage jer političari i vojni lideri veruju da bi Donald Tramp, osvedočeni NATO skeptik, mogao da bude izabran za sledećeg predsednika SAD – i da kao posledica toga Rusija možda neće biti poražena u ratu koji vodi protiv Ukrajine. Tako sa porastom ovog grozničavog raspoloženja raste i zabrinutost da bi i Evropa mogla da zauzme aktivniju ulogu u rusko-ukrajinskom sukobu, piše britanski Gardijan.
Povrh svega toga, i situacija na Bliskom istoku nastavlja da zaoštrava. Izraelski napadi na Gazu i Kan Junis ne jenjavaju, konstantnu opasnost predstavlja i eskalacija sukoba sa libanskim Hezbolahom, a SAD i Velika Britanija bombama su zasule delove Jemena ne bi li konačno stali na put teroru koji Huti seju po Crvenom moru.
Šta kažu političari i analitičari?
Adiral Rob Bauer, predsedavajući vojnog komiteta NATO-a, rekao je prošle nedelje da, zlu ne trebalo, „pripremamo za sukob sa Rusijom i terorističkim grupama ako do njega dođe“, uoči početka onoga što je, ako je verovati tvrdnjama ove vojne alijanse, bila najveća vojna vežba u poslednjih nekoliko decenija.
Grant Šaps, britanski ministar odbrane, koristio je još oštrije reči, tvrdeći da je hladnoratovska mirovna dividenda gotova i da se Velika Britanija i njeni saveznici „kreću iz posleratnog u predratni. Došlo je vreme, tvrdio je on, za ponovno naoružavanje kako bi se Evropa zaštitila od „Putinovog besa“.
Boris Pistorijus, nemački ministar odbrane, dao je intervju prošle nedelje sugerišući da, iako ruski napad za sada nije verovatan, „naši stručnjaci očekuju period od pet do osam godina u kojem bi to moglo biti moguće“. Evropa se, dodao je, „suočava sa situacijom vojne pretnje… koja nije postojala 30 godina“.
Norveška i Švedska su takođe dale slična upozorenja u poslednjih mesec dana.
Može li Evropa finansijski da isprati rat u Ukrajini?
Od generala i ministarstava odbrane uvek postoji pritisak da vojska troši više. Međutim, rat u Ukrajini – koji će sledećeg meseca ući u treću godinu – polako ali sigurno iscrpljuje zapadne zalihe municije.
U međuvremenu, sve je verovatnije da američki Kongres neće glasati za novi paket vojne pomoći Ukrajini (njegova težina se procenjuje na oko 61 milijarde dolara) pošto republikanci pojačavaju pritisak oko sporazuma za jačanje bezbednosti na južnoj granici SAD .
Sve ono zapadno oružje koje je dosad isporučeno Ukrajini (nemački tenkovi Leopard 2, britanski tenkovi Čelendžer 2, američkva borbena vozila Bredli, raketna artiljerija dugog dometa, municija i granate) nije uspelo da probije liniju ruskog fronta, i ako bi amerika „zavrnula slavinu“, Evropa bi morala da uskoči u njene cipele i pokuša da isparira pomoći koju je SAD pružao.
Eksperti strahuju da bi bez aktivnijeg učešća Amerike Rusija postepeno mogla da preokrene situaciju u svoju korist.
A kao višnjica na vrhu torte, tu je i Tramp, koji će, deluje sasvim izvesno, biti republikanski kandidat na predstojećim američkim izborima. Senka njegovog pređašnjeg mandata i dobrih odnosa koje je održavao sa Vladimirom putinom zlokobno se nadnosi nad Evropom.
Šta sve ovo može da znači za NATO?
Manfred Veber, lider konzervativne Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, iskoristio je intervju koji je dao za Politiko kako bi ispromovisao ideju da EU treba od NATO-a da preuzme zadatak odbrane kontinenta, predlažući „evropski stub odbrane“ koji bi trebalo da uključi francuski nuklearni kišobran. „Kada ovu godinu posmatram kao evropski političar, prva stvar koja mi padne na pamet je Tramp“, rekao je on.
Međutim, šanse za tako nešto veoma su male, jer u sastav NATO ipak ulaze i vojske UK, SAD i Turske, koje nisu članice EU. Zasad realnije deluje opcija da će NATO pokušati da izdrži Trampovo potencijalno predsednikovanje baš kao što je to činio i 2016.
Može li zaista doći do „većeg“ rata s Rusijom?
General Ser Patrik Sanders, šef britanske vojske, sugerisao je da je profesionalna vojska Ujedinjenog Kraljevstva premala da bi izdržala duži sveopšti rat s Rusijom, te da bi za tako nešto bila potrebna i mobilizacija građana, nagovestivši tako potencijalni talas regrutacije. Iako je Dauning St odbacio taj scenario kao hipotetički, druge evropske zemlje, poput Letonije i Švedske, oživljavaju oblike vojne službe, a Pistorijus je u decembru rekao da „će u obzir uzeti sve opcije“.
Ipak, i dalje je nejasno da li bi Rusija, ma koliko Putin to želeo, imala kapacitete da napadne zemlje članice NATO-a. Zapadne obaveštajne službe procenjuju da je 315.000 Rusa ubijeno ili povređeno u Ukrajini i da moskovske snage već više puta nisu uspele da „slome“ svog manjeg suseda. Zabrinutost oko podrške SAD može biti stvarna, ali pretnja nije toliko značajna.
Tagovi
