Covid-19 najteže pogađa one stare i one koji imaju druge zdravstvene probleme, ali i one potpuno fit, pa i mlade ljude koji umiru, a stručnjaci pokušavaju da razumeju zašto, piše Gardijan.
To je jedna od najvećih zagonetki ove pandemije. Bolest uglavnom uzrokuje ozbiljne probleme kod starijih ili onih sa zdravstvenim problemima. Ali, povremeno toliko jako pogodi mlade, očigledno zdrave pojedince, uključujući i medicinsko osoblje izloženo pacijentima s virusom da se postavlja pitanje zašto.
U nekim slučajevima se otkriju zdravstvena stanja koja nisu dijagnostikovana pre Covid-19, ali kod drugih nema nikakvog objašnjenja, što ostavlja naučnike zarobljene u pokušajima da pronađu uzroka takvog ponašanja koronavirusa.
Postoji nekoliko teorija. Neki istraživači veruju da količina virusa kojoj je izložena i zaražena osoba može da bude presudna. Ako je u pitanju velika količina, rezultat je možda lošiji. Drugi tvrde da bi genetska osetljivost mogla da bude razlog: drugim rečima, postoje oni koje genetski sklop čini ranjivijim na virus dok se širi kroz njihov organizam.
Ovoj poslednjoj ideji skloniji je virolog Majkl Skiner sa Imperijal koledža u Londonu.
„Vrlo je moguće da neki od nas mogu da imaju određeni genetski sastav zbog kojih je verovatnije da će loše reagovati na infekciju koronavirusom“, kaže on.
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
Primer takve osetljivosti je herpes koji izaziva čireve na usnama. Kod nekih ljudi, mutacija koja utiče na ćelijske receptore poznate pod nazivom TLR2, u njihovom centralnom nervnom sistemu, ostavlja ih nemoćnim pred najgorim efektima virusa: dobiju bolest pod nazivom herpes simpleks encefalitis (zapravo zapaljenje mozga ili kičmene moždine), koji može da dovede do napada i konvulzija kod dece.
„Može da se desi da postoji slična podložnost kod nekih ljudi koji obole od Covid-19, a to ih dovodi do mnogo teže bolesti“, dodaje Skiner.
Neki drugi, međutim, veruju da bi količina virusa kojoj je osoba bila izložena i kojom je zaražena mogla da bude presudan faktor u određivanju ishoda bolesti. Kaže se da na takve osobe utiče veliko opterećenje virusom.
„Osoba sa velikim virusnim opterećenjem ima više virusnih čestica od onih sa manjim opterećenjem“, rekla je virolog Alison Sinkler sa Saseks univerziteta. „Još ne znamo kakav uticaj virus ima na simptome osobe zaražene Covid-19. Da li postoji veza između velikog opterećenja virusom i lošijih ishoda biće vrlo važno otkriti.“
Ovo stanovište podržava Edvard Parker sa Londonske škole higijene i tropske medicine.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
„Za Covid-19, rani izveštaji iz Kine ukazuju na to da je virusno opterećenje veće kod pacijenata sa težom slikom bolesti, što je slučaj i sa SARS-om i sa gripom.“
„Dakle, za nas je ključno da ograničimo svako moguće izlaganje Covid-19, a ako se ne osećamo dobro, moramo da poštujemo stroge mere samoizolacije kako bismo ograničili mogućnost da zarazimo druge“, dodaje.
Tagovi
