Da li je vreme da razmislite o tome šta jedete i kako to utiče na vaš organizam? Ne pričamo samo o onim dugoročnim efektima, već i o onim signalima koji nam kažu da smo odabrali pogrešan način ishrane, ili čak dijetu. Evo nekih problema koji se javljaju zbog pogrešnog unosa namirnica i nutrijenata.
Stalno se prejedate
Ako ne možete da se zaustavite pre nego što potamanite celo pakovanje sladoleda ili kutiju keksa, to nije zato što vam nedostaje snaga volje, nego hranjivi sastojci zbog loše odabrane ishrane. Pretrpavanje je reakcija tela na nedovoljne količine hranjivih sastojaka, biohemijski odgovor i signal iz mozga s pozivom da date telu ono što mu treba.
Neprestano ste umorni
Konstantan umor samo je način na koji vaše telo čuva energiju kad ne dobij dovoljno onoga što mu je potrebno. Rezultat je to usporavanja metabolizma, što je suprotno onome što želite da postignete kad skidate kilograme.
Ako ne unosite dovoljno proteina, telo će početi da razgrađuje spremljene proteine u obliku mišića i drugih tkiva. To opet smanjuje mišićnu masu, a vežbanje i svakodnevne fizičke aktivnosti čini izazovnijima.
Problemi s probavom
Zatvor ili proliv mogu da budu znak da vam nedostaju vlakana u ishrani. Jedete li puno procesirane hrane ili ste nedavno smanjili unos ugljenih hidrata, a da niste povećali unos hrane bogate vlaknima, verovatno ne zadovoljavate preporučenu količinu unosa od 28 grama dnevno.
S druge strane, nelagnost može da izazove i prebrzo povećanje unosa hrane, poput celih žitarica, mahunarki i povrća, koju ste tek nedavno počeli da jedete. Za sprečavanje tih problema jedite manje obroke s vlaknima ili uz svaki obrok bogat vlaknima popijte čašu vode. Tečnost pospešuje kretanje vlakana kroz probavni trakt i sprečava nadutost i nelagodnost.
Muči vas glavobolja
Povremene glavobolje normalna su stvar, ali nije normalno imati ih svakodnevno nakon što ste promenili svoj plan ishrane. Nedovoljnim unosom ugljenih hidrata, i hrane uopšte, može da dođe do pada nivoa šećera u krvi i glavobolje. Uvrstite u svoju svakodnevnu ishranu malo proizvoda bogatih ugljenim hidratima, poput jabuka, krušaka ili šargarepe.
Problemi s pamćenjem
I za gubitak ključeva stana (iznova i iznova) krivac može da bude neadekvatna ishrana. Sve što je loše za vaše srce, pokazuju nedavne studije, loše je i za vaš mozak i pamćenje. Ispitanice koje su za potrebe jednog istraživanja jele najviše zasićenih masti iz izvora poput maslaca i hamburgera, pokazale su slabije rezultate na testovima razmišljanja i pamćenja od ispitanica koje su jele manje količine ovih masti.
Želite li da sačuvate pamćenje, jedite manje masnog mesa, a više voća, povrća, celih žitarica, orašastih plodova, semenki, nemasnih proteina i mlečnih proizvoda s niskim udelom masti. Ova hrana obezbeđuje vitamine, minerale, flavonoide i antioksidante koji podržavaju rad naših moždanih ćelija.
Razdražljivi ste i gladni
Niko ne može tako dobro da razume kako je to biti gladan kao neko ko je na dijeti. Smanjivanje unosa kalorija i ugljenih hidrata može da vas učiniti razdražljivima, najviše zato što pada nivo šećera u krvi. Za sprečavanje razdražljivosti pokušajte da povećate unos ugljenih hidrata. Ova hranjiva supstanca ključna je za proizvodnju serotonina, hemikalije koja nastaje u mozgu i pruža nam dobar osećaj.
Ozbiljniji problemi s kožom
Ako su nedavno počele da se pojavljuju bore, razlog može da bude nezdrava ishrana. Problemi s kožom često su posledica upale koja se može dogoditi kod osoba na ishrani s malo masti i puno ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati u telu pretvaraju se u šećer, hranjivu materiju koja izaziva upale. Kožu takođe može da uništi manjak vitamina i minerala, kao i nedovoljno konzumiranje masnih kiselina, piše Tportal.
Rane vam ne zarastaju
Bez obzira bila to samo posekotina od brijanja ili ste se isekli režući povrće, zdravom ishranom možete da optimizujete vreme potrebno za zarastanje rane. Vitalnu ulogu u zarastanju rana igraju proteini i vitamin C, tako da je važno svakodnevno konzumirati izvore ovih hranjivih materija. Za vitamin C to su crvena paprika, papaja, zelena paprika, brokoli, jagode, sok od paradajza…
Odbacivanje glavnih grupa hrane
Dijeta koja odbacuje čitave grupe hrane, bili to ugljeni hidrati, bilo mlečni proizvodi, takođe nije održiva. Bez medicinskog razloga, poput intolerancije na laktozu, ne savetuje se izbacivanje bilo koje grupe hrane. Razlog je jednostavan – pomogne li vam izbacivanje određene hrane u mršavljenju, možete li biti sigurni da će vam ponovno uvođenje te hrane pomoći u nekontrolisanom nagomilavanju kilograma.
Jedete sve umereno
Ishrana koja vam dozvoljava da sve jedete umereno možda se čini kao dobar izbor, ali neki stručnjaci ne slažu se s tim. Možda zvuči zastrašujuće potpuno odbacivanje hrane koju volite, ali umereno jedenje svega skoro je nemoguće, posebno kad se radi o namirnicama koje izazivaju zavisnost, poput šećera. Sve češće ćete posezati za još, a to otežava napore mršavljenja. Zato je korisnije potpuno odbaciti hranu koja pojačava želju i tera vas na još.
Tagovi
