“Dvanaest ljudi povređeno je usled jakih turbulencija na letu Katar ervejza iz Dohe za Dablin. Na svu sreću, avion se na kraju prizemljio bezbedno, i svim povređenim putnicima pružena je adekvatna medicinska pomoć.”
Ova vest stigla je samo pet dana nakon što je na leta Singapur erlajnsa, negde na nebu iznad Mjanmara, usled iznenadne i jake turbulencije jedan putnik preminuo, dok je još 104 osobe povređeno.
Prema pisanju Gardijana, istina je da zapravo nikada ne možemo biti sigurni da nam se tokom leta turbulencija neće desiti. Iako postoji veća verovatnoća da do nje dođe prilikom preletanja visokih planina, okeana, ekvatora ili prilikom ulaska u mlazne tokove, takozvane turbulencije čistog vazduha – uzrokovane naglim promenama smera duvanja vetra – mogu se pojaviti bilo gde, i bilo kad. Kako za Gardijan objašnjavaju prekaljeni bivši piloti, turbulencije su toliko nepredvidive da u nekim situacijama čak ni radarske tehnologije za otkrivanje turbulencija nisu od velike pomoći.
Isti ti piloti govore o tome kako rute preko Anda, Bengalskog zaliva (naročito za vreme monsuna), ali i Alpa umeju da budu posebno nezgodne.
“Visoka vlažnost i visoke temperature imaju tendenciju da pojačaju turbulencije. Tako će, na primer, let od Londona do Njujorka u letnjim mesecima biti daleko turbulentniji od leta u decembru”, pojašnjavaju oni.
Prema podacima američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu i Britanskog Met Ofisa, najturbulentnije rute u 2023. godini bile su Čile-Bolivija, Kazahstan-Kirgistan, Milano-Ženeva, Landžou-Čengdu (Kina), dok su, tvrde isti ti izvori, najproblematičnije zemlje u aprilu ove godine bile Francuska Polinezija, Fidži, Pakistan, Namibija i Urugvaj.
Australijski biro za bezbednost saobraćaja ukazuje na podatak da je u 2023. na globalnom nivou zabeleženo 3.047 incidenata sa putničkim avionima, od čega je 236 bilo prouzrokovano vremenskim (ne)prilikama. Što se tiče 2024. godine, do sada je bilo 790 incidenata, od kojih su 52 izazvana vremenskim prilikama. U periodu od 1979. do 2020. godine, broj teških turbulencija porastao je za čak 55 odsto, i smatra se da je klimatska kriza “glavni krivac” za to.
Ako je verovati Miltonu Spiru, meteorologu i saradniku Tehnološkog univerziteta u Sidneju, između najnovija dva slučaja ne postoji nikakva “meteorološka povezanost”, jer su avioni KF17 i SK321, u trenucima kada su se susreli s turbulencijama, bili udaljeni hiljadama kilometara.
Baš zbog ovakve nasumičnosti i nepredvidivosti turbulencija, struka kaže da bi putnici i svi članovi posade trebalo da budu vezani zaštitnim pojasom tokom čitavog leta, čak i kada on leti na visini manjoj od 1000 stopa (što je oko 300 metara).
Tagovi
