Turska ofanziva na severu Sirije je u toku. Cilj Ankare jeste formiranje „bezbednosne zone“. Međutim, džihadisti koji se nalaze u logorima u tom regionu mogli bi da iskoriste tursku invaziju i pobegnu u Evropu, piše DW.
Upravo o tome govorio je i predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je istakao da džihadisti koji su poraženi traže nova uporišta i da su im „na radaru“ Balkan, jugoistočna Azija i južne granice Zajednice nezavisnih država.
Uspostavljanjem „bezbednosne zone“ Turska želi da „osigura sopstveni opstanak“, citirala je agencija Anadolija portparola turskog Ministarstva spoljnih poslova, Hamija Aksoja. „Na taj način uklanja se ozbiljna prepreka teritorijalnoj celovitosti i jedinstvu Sirije. Pored toga, to će stvoriti osnove za sprečavanje povratka terorista Islamske države i sprečiti slične probleme u budućnosti“.
U „bezbednosnu zonu“ Ankara želi da smesti dva miliona sirijskih izbeglica, koliko ih trenutno živi u Turskoj. Istovremeno želi da okonča kurdsku samoupravu na severu Sirije.
Abdel Bari Atvan, glavni urednik lista „Rai al Joum“, smatra da Turska ovom ofanzivom preuzima na sebe četiri velika rizika.
Ona ima posla s najbolje treniranim i naoružanim protivnikom kojeg oružjem snabdevaju i kojeg su obučile SAD, kaže Atvan. Pored toga, dodaje, Turska sebe izlaže ogromnom finansijskom opterećenju zbog namere da premesti izbeglice, kao i da kontroliše i snabdeva okupirana područja. Dalje, nije isključeno da se u jednom trenutku u borbe uključi i sirijska vojska. I na kraju, završava Atvan, Turska preuzima odgovornost i za kurdske zatvore u kojima se nalazi hiljade boraca „Islamske države“, što je, kako smatra Atvan, „tempirana bomba“.
Pitanje šta bi moglo da se dogodi sa zarobljenim džihadistima zbog turske invazije zaokuplja i nemačku spoljnu politiku: „Jedna od najvećih opasnosti je to što bi zarobljeni pripadnici IS sa severa Sirije mogli da se prebace u Irak“, kaže Roderih Kizeveter, član Odbora za spoljnu politiku Bundestaga.
„To direktno pogađa naše bezbednosne interese i ne pomaže u hitno potrebnoj stabilizaciji Iraka.“
Pored toga, džihadisti koji potiču iz Evrope, mogli bi da pokušaju da se vrate u zemlje iz kojih potiču. U okolini područja u kojem Turska vrši borbene operacije, nalaze se tri logora u kojima su smešteni pripadnici Islamske države. Najveći od njih, Al Hol, jeste van zone invazije, ali bi i on mogao da bude izložen borbama. Da bi se suprotstavili Turskoj, Kurdi bi mogli da odluče da povuku jedan deo stražara iz logora, kaže Klaudija Dančke, šefica organizacije „Hajat“ koja se bavi savetovanjem sa ciljem deradikalizacije.
„Teško je predvideti šta bi moglo da se dogodi ako bi u logorima bilo manje stražara“, kaže Dančkeova. Moguće je, kaže, da se onda borbe prošire i na logore. Zatvorenici bi mogli da iskoriste situaciju i da pokušaju da pobegnu. Potom bi mogli da krenu u borbu protiv Kurda ili da nestanu.
Ona sumnja da je turska vlada dovoljno pripremljena za odnos prema borcima Islamske države. Za tursku vladu su, smatra, najvažniji bezbednosni interesi – u pogledu kurdskih milicija, kao i preseljavanja sirijskih izbeglica koje trenutno žive u Turskoj.
Iako je Islamska država možda vojno poražena, ona ipak nastavlja da širi svoju ideologiju.
„ID se prilagođava, konsoliduje se i stvara uslove koji vode ka mogućem ustanku u iračkoj i sirijskoj unutrašnjosti“, navodi se u studiji Ujedinjenih nacija objavljenoj u junu 2019. godine.
Kao glavno mesto za regrutaciju važe kurdska područja u kojima Turska trenutno vrši invaziju.
Novoregrutovani, kao i stariji borci IS, bi sada mogli da pokušaju da dođu u Evropu. Time se nad njima gubi svaka kontrola.
Tagovi
