Svake godine u Srbije oboli 5000 žena od karcinoma dojke, a 1600 godišnje umre. Srbija je na 18 mesto u Evropi po oboljevanju a druga po smrtnosti žena, istaknuto je na konferenciji „Zdrava žena – zdravo društvo“, u organizaciji udruženja „Žena uz ženu“.
„ Osnovni cilj i suština udruženje „Žena uz ženu“ je pružane podrške ženama sa karcinomom dojke kao i podizanje svesti o važnosti odlaska na ultrazvučne i mamografske preglede. Mi postojimo kako bismo informisale žene o značaju ranih preventivnih pregleda i podelile iskustva o ovoj bolesti. Tokom karavana „ Budi hrabra“, pregledali smo 1625 žena i u ovoj akciji otkriveno je 8 kancera, 26 promena na dojci, 96 cisti i 154 fibroadenoma. Verujem da smo većini ovih žena spasili život, istakla je predsednica udruženja „Žena uz ženu“, Ana Dornik.
Prevencija i rano otkrivanje raka dojke je prioritet države. Skrining se sprovodi od 2012. godine, i organizovan je prema preporukama i propozicijama Svetske zdravstvne organizacije. Preporuka je da se skrining radi kod žena od 45 godine života, mada je sve više i mlađih žena koje oboljevanju od ove bolesti. U toku je razmatranje da se ta granica pomeri i da se testiraju i žene u ranijoj starosnoj dobi. Takođe ubrzali smo i vreme pregleda i dobijanje hitnih rezultata kako bismo pacijentu pružili što pre neopodnu pomoć, istakla je Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
Prema statističkim podacima ukoliko se karcinom otkrije u ranoj fazi, ishod za izlečenje je skoro 100% i zbog toga je neophodno stalno ih pominjati kako bismo probudili opštu populaciju o značaju preventivnih pregleda, naglasila je Prim. dr Magdalena Radović.
Žene koje imaju genetsku predispoziciju za dobijanje karcinoma dojke trebalo bi da urade i genetsko testiranje, posebno ukoliko postoje promene BRCA 1 i 2 gena koje značajno povećavaju rizik od obolevanja.
„Humani papiloma virus (HPV) se najčešće prenosi preko epitelnih ćelija kože i sluzokože, najčešće seksualnim kontaktom. On započinje dug život u našem organizmu, ne možemo ga otkriti u testu krvi, a ne daje simptome poput upala ili infekcije. Ovaj virus izaziva pojavu kondiloma, virusnih bradavica, i karcinoma grlića materice“, istakla je u okviru panela o prevenciji oboljenja izazvanih HPV-om dr Ana Banko, virusolog Medicinskog fakulteta u Beogradu.
„U Srbiji godišnje oboli preko 50 hiljada ljudi od nekog oblika karcinoma, odnosno svaki drugi ili treći stanovnik. Rak grlića materica je najčešći po učestalosti , a na trećem mestu smo po mortalitetu. 2018. godine pokrenuta je kampanja „Svet bez raka grlića materice“ u nameri da se smanji incidenca oboljevanja od ove bolesti. U zapadnim zemljama više od 10 godina primenjuje se vakcina protiv HPV-a. Cilj je da se 90% devojčica uzrasta 15 godina vakciniše, , 70% ne bi trebalo da više ima karcinom grlića materice, a kod 90 % žena kod kojih se otkrije ova bolest, trebalo bi da bude u ranoj fazi i na vreme. Skrining je i kod nas intenziviran, a nadam se da ćemo uskoro početi i sa vakcinacijom dečaka i devojčica, uzrasta iznad 12 godina. To je devetovalentna vakcina koja deluje na sprečavanje pojave kondiloma, virusnih bradavica i što je najznačajnije karcinoma grlića materice. U Srbiji će uskoro ova vakcina biti dostupna, istakla je dr Ana Jovićević, epidemilog Instituta za onkologiju i radilogiju Srbije.
„ Kod nas je sve više mladih pacijentkinja između 20 – 25 godina koje dolaze sa uznapredovalim karcinomom grlića materice, a još uvek se nisu ostvarile kao majke. Neophodno je bar jednom godišnje posetiti ginekologa i uraditi Papa test ali moramo delovati i preventivno. O dejstvu ove vakcine, i prevenciji ove opake bolesti, uverila sam se tokom rada u inostranstvu, gde su kliničke slike pacijentkinja sasvim drugačije, smanjen je broj pojave karcinoma grilića materice a o mortalitetu da i ne govorim, istakla je Prof. dr Ana Mitrović, ginekolog u GAK Narodni front.
Tagovi
