„Kada bogati vode rat, umiru siromašni“, Jean Paul-Sarte
Rat je reč koja je ponovo u našoj svakodnevici. Sledeći rat već počinje a da se prethodni nije završio. Tridesetak aktivnih konflikata trenutno se vodi u svetu. Neki od njih traju nekoliko godina, dok se drugi kontinuirano vode decenijama unazad. Međutim, užasi rata ostaju nepromenjeni, te se i u dvadeset prvom veku ratovanje svodi na žrtve, dominaciju, ubijanja, zarobljeništva, stradanja najosetljivijih. Nema tu pomaka u etici, ljudskim pravima i ostalim načelima. Jer rat i etika ne mogu zajedno. Rat legalizuje i promoviše nasilje kao način rešavanja problema.
A tako je i sa zdravljem. Započinjanjem rata, rastanak sa zdravljem, i to javnim zdravljem, dugoročno je zapečaćen. Jer „Ratovi se ne otplaćuju tokom ratovanja, računi dolaze kasnije“ , rekao je Benjamin Franklin. Zapravo u ratovima žrtve direktnog ubijanja bile su najmanje brojne. Zato su brojevi žrtava ukupnih posledica rata uvek bili daleko veći. Neretko baš ove, indirektne žrtve, uticale su i na ishode ratnih sukoba.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 23. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
