Intervju: Ula Anderson, šef Odeljenja za međunarodnu razvojnu pomoć Švedske Srbiji (Sida)
Javne nabavke su sastavni deo javne uprave i sistema upravljanja javnim finansijama kroz koje država troši sredstva iz budžeta za nabavku usluga, dobara i radova da bi građanima obezbedila kvalitetne javne usluge, a ponuđačima uslove za fer konkurenciju. Transparentan i odgovoran sistem javnih nabavki, lišen diskriminacije i korupcije i zasnovan na principima jednakih mogućnosti, obezbeđuje ekonomski isplativu javnu potrošnju koja može da pruži kvalitetnije usluge građanima i podršku razvoju privrede i konkurentnosti.
Švedska je nedavno potpisala sporazum sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) o podršci sprovođenju projekta ”Efikasne javne nabavke u službi ekonomskog razvoja”. Cilj je promocija demokratskog upravljanja kroz podršku uspostavljanju transparentnog i odgovornog sistema javnih nabavki, poboljšanje javnih usluga i podsticanje okruženja za rast vođen privatnim sektorom. Posebna pažnja biće posvećena poštovanju ekoloških kriterijuma u postupcima javnih nabavki da bi se razvili kapaciteti za ”zelene nabavke” koje uključuju energetsku efikasnost, kao i obuke za službenike koji se bave javnim nabavkama na lokalnom nivou. O tome govori Šef odeljenja za međunarodnu razvojnu pomoć Švedske Srbiji (Sida), Ula Anderson.
Zašto su važne javne nabavke? Kako se one mogu poboljšati I biti transparentnije?
Javne nabavke doprinose efikasnijem trošenju javnih sredstava i povećanju konkurencije koja će dovesti do jačeg ekonomskog razvoja. Ispravno sprovedene javne nabavke takođe će sprečiti korupciju kada se troše javna sredstva.
Kako vidite napredak ostvaren u ekonomskim reformama i koje oblasti imaju veliki potencijal da utiču na konkurentnost u poslovanju u Srbiji?
Srbija je ostvarila jasan napredak u ekonomskim reformama, ali da bi se ekonomija brže i na održiviji način razvijala, potrebna je poboljšana i transparentnija konkurencija , a javne nabavke su jedno od sredstava koja se mogu koristiti da se to postigne.
Kako Švedska strategija za razvojnu saradnju vidi podršku malim i srednjim preduzećima?
Trenutna Strategija za razvojnu sardnju uključuje podršku ekonomskom razvoju Srbije i njenu integraciju sa tržištem EU. Razvoj malih i srednjih preduzeća je važan deo toga, naročito jer doprinose ekonomskom razvoju i stvaranju radnih mesta na opštinskom nivou širom Srbije.
Kakvo je iskustvo Švedske u o reformi javnih nabavki?
Švedsko iskustvo govori da su javne nabavke doprinele efikasnijem trošenju javnih sredstava. Stvaranjem transparentne konkurencije, cene su značajno snižene (ponekad više od 50%) za iste proizvode, a zahtevi u javnim nabavkama doprineli su podsticaju za ekološki prihvatljiviji proizvod na tržištu. Proces za sprovođenje ispravnih procedura javnih nabavki, međutim, trajao je mnogo godina i neophodan je napor zainteresovanih strana da doprinesu povećanom kapacitetu za rad, kako na centralnom, tako i na opštinskom nivou.
Vidite li potencijal da javna potrošnja bolje utiče na konkurenciju i razvoj tržišta? Može li Srbija da uči na švedskim iskustvima i praksi?
Da, ovde definitivno postoji potencijal kada je reč o poboljšanju konkurencije i razvoju tržišta. Zaista verujem da bi švedsko iskustvo i praksa mogli biti korisni, jer su javne nabavke prilično ”tehnička vežba” i iste tehničke metode koje koristimo u Švedskoj mogu se koristiti u Srbiji, pogotovu jer i mi u velikoj meri delimo isto zakonodavstvo zasnovano na detaljnim direktivama EU.
Šta je sa ”zelenim nabavkama?”, zašto su one u posebnom fokusu?
Švedska vlada je veoma posvećena globalnom radu na poboljšanju životne sredine i klime, a Švedska je i vodeći donator u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji. Iskustvo Švedske pokazuje da se javne nabavke mogu koristiti kao snažno sredstvo za promene i na nivou politika. Uvođenje ”zelenih zahteva” u javne ugovore doprinelo je smanjenju otpada i zagađenja u Švedskoj tokom poslednjih decenija, a to se može učiniti i u Srbiji.
Čini se kao da će fer konkurencija dovesti do održive ekonomije – kakvo je Vaše mišljenje?
Poštena konkurencija dovešće do bržeg i održivijeg ekonomskog razvoja, a povezana je i sa osnovnim zahtevima u pravnim tekovina ma EU koje se odnose na vladavinu prava i borbu protiv korupcije.
Zašto je Ekonomski najisplativiji kriterijum (MEAT) bolji od kriterijuma najniže cene?
Ekonomski najisplativiji kriterijum (MEAT – Most Economically advantageous tender criterion) može bolje uzeti u obzir ukupni odnos između cene i kvaliteta proizvoda. U većini slučajeva najbolja kupovina nije najjeftiniji proizvod, već proizvod dobrog kvaliteta i dugog životnog veka, a putem fer konkurencije ovi proizvodi mogu se nabaviti po ceni koja je i dalje pristupačna.
Koji su glavni ciljevi projekta sa NALED-om? Koje rezultate očekujete da postignete?
Kroz saradnju sa NALED-om očekujemo da promovišemo bolju konkurenciju i transparentnije javne nabavke u Srbiji. Uključivanjem preduzeća i ostalih privatnih subjekata pokušavamo da stimulišemo i razvoj vođen potražnjom, gde ne vide samo javna preduzeća prednost bolje konkurentnih postupaka, već i biznis sektor , tako da najbolje kompanije mogu da se razvijaju i postanu konkurentnije, ne samo u Srbiji, već i na evropskom i globalnom tržištu.
Tagovi
