Deca iz urbanih sredina koja se igraju na zelenim površinama jačaju svoj imunitet, pokazalo je novo istraživanje. Autori studije su poručili da istraživanje može da doprinese smanjenju oboljenja u budućnosti.
Naučnici veruju da se to dešava iz razloga što se na njihovoj koži i u njihovim crevima razviju različiti mikrobi, što nije slučaj kod dece koja se malo igraju ili nikako ne igraju na zelenim površinama koja podsećaju na šumsko okruženje.
U zapadnom svetu raste broj onih koji imaju autoimuna oboljenja, kao što su astma, ekcemi, dijabetes tipa jedan, upalnu bolest creva i multiplu sklerozu, piše Gardijan.
Pretpostavlja se da je najznačajniji uzrok toga to što su deca manje izložena mikrobima, što ranije nije bio slučaj. Posledica toga jeste nedovoljna razvijenost njihovog imuniteta.
Prethodne studije su pokazale da postoji povezanost između izloženosti mikrobima i razvoja imuniteta.
Navedena studija je podrazumevala promenu okruženja u kom se deca igraju i pokazala je da postoji uzročno-posledična veza, što je prva studija ove vrste.
Istraživači su utvrdili da je moguće poboljšati imunološki sistem dece ako se promeni životno okruženje dece iz urbanih sredina.
Studijom je bilo obuhvaćeno 75 dece u dva finska grada, što je relativno mali broj.
„Kada smo videli rezultate, bili smo iznenađeni koliko je ojačao njihov imunitet. Naše istraživanje može da doprinese osmišljavanju preventivnih mera za smanjenje epidemije imunoloških bolesti“, ukazao je Aki Sinkonen sa Instituta za prirodne resurse Finske, a koji je predvodio istraživanje.
On je napomenuo da se slična istraživanja sprovode u drugim delovima sveta, ali da njihovi rezultati još nisu objavljeni.
Sinkonenov tim želi da proveri kako izloženost mikroba utiče na imunitet beba.
Profesor Grejem Ruk sa Univerzitetetskom koledža u Londonu je ocenio da je studija zalog za budućnost i da podseća na važnost boravka dece u prirodnom okruženju.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Science Advances, a sproveo ga je veliki broj stručnjaka iz različitih oblasti – medicine, ekologije i urbanističkog planiranja.
Deca obuhvaćena istraživanjem su imala između tri i pet godina. Bila su raspoređena na četiri lokacije s prirodnim okruženjem gde su dnevno boravila po 90 minuta
Podsticana su da se igraju biljkama i zemljom. Nakon 28 istraživanja pokazalo se da je količina mikroba na njihovoj koži za trećinu veća za razliku od dece koja nisu bila u ovakvom okruženju.
Povećanje količine mikroba je uočeno i u njihovim crevima.
Deca su svaki dan dobijala iste namirnice, ali istraživači nisu mogli da utiču na ono što ona jedu kod kuće. Međutim, smatraju da je do promena u njihovom organizmu došlo zahvaljujući okruženju u kojem su bila.
Tagovi
