Želimir Žilnik: Rehabilitacija ratnih zločinaca je pljuvanje u lice onima koji su stvorili Jugoslaviju, da nijedno dete ne sme da kaže da se seća smrti Save Kovačevića…

Reditelj Želimir Žilnik ocenio je danas da je u Srbiji na delu „provincijski fašizam“ koji jeste bahat ali je i „vrlo fragilan i neizvestan“ i ocenio da antifašizam „nije zakopan i mrtav“.

„Naš provincijski fašizam je projekat koji je bahat ali i vrlo fragilan i neizvestan. Antifašizam nije zakopan i mrtav. Atmosfera u društvu se giba i diše i trenutno smo u situaciji da se novouspostavljene vladajuće i bogataške klase zubima drže da sačuvaju svoju poziciju i bogatstvo. Oni drže atmosferu konflikta jer su na konfliktu i izrasli“, rekao je Žilnik u Fejsbuk emisiji „Antifašizam na respiratoru“ Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).

Prema njegovim rečima, „novi vladari“ nisu napravili ništa i drže nas u podrumima evropskog projekta.

„Zato imamo najgora pljuvanja i najgore laži. Rehabilitacija ratnih zločinaca je pljuvanje u lice onima koji su stvorili Jugoslaviju, s ciljem da se napravi brutalan i grub zaborav, da nijedno dete ne sme da kaže da se seća smrti, na primer, Save Kovačevića. Oni žele da se zaboravi jugoslovenska prošlost i pričaju se gluposti“, kazao je Žilnik.

On je ocenio da je „jogurt revolucija“, kada je 1988. godine Miloševićev režim na ulici srušio autonomiju Vojvodine, imala „elemente nacionalsocijalizma“, a takve elemente su imale i metode i posledice Miloševićeve politike.

„U Novom Sadu smo 1988. godine gledali performans autoritarnih postupaka i nacional-socijalistički sentiment. Tada mi je naš čuveni pisac Aleksandar Tišma rekao da se seća proleća 1941. godine i da je i tada bila krenula slična retorika i za tri meseca je počelo klanje. Od Tišminih 30 drugova ostalo je samo četvoro živih“, naveo je Žilnik.

Prema njegovim rečima, rušenjem Jugoslavije na ovom prostoru su napravljene „nacionalističke i plemenske države“.

On je rekao da živimo u kapitalističkoj stvarnosti i u društvu u koje je hiperinflacija iz devedesetih godina prošlog veka proizvela srpske tajkune.

Žilnik je ocenio da je pandemija COVID-19 razgolitila kompletnu strukturu bahatih svetskih vladara i pokazala da su oni „ogromne budaletine, špekulanti, neznalice“.

Dramaturškinja Minja Bogavac oceila je da su u društvu u Srbiji na vlasti ljudi koji su devedesetih godina 20. veka propagirali nacionalsocijalizam.

„Fašizam se uvek predstavlja kao neka vrsta reda, a ne kao zlo. Vučićeve izjave o fašizmu su u najmanju ruku licemerne“, kazala je Minja Bogavac.

Prema njenim rečima, borba protiv fašizma nikada nije završena, a sam fašizam je neka vrsta društvenog korova koj počinje da buja kada se antifašisti opuste.

Ocenila je da je antifašizam odlična alatka za političku edukaciju mladih, koji nisu ideološki obrazovani i ne razumeju važnost ideologija.

„Važno je da se mladi povežu sa antifašističkim sećanjem, kroz obrazovanje“, kazala je Minja Bogavac.

Istoričar iz Hrvatske Dragan Markovina ocenio je da je toom devedesetih godina u Hrvatskoj partizanska tradicija „pregažena planski i ideološki“, ali se u poslednje vreme počela „stidljivo oporavljati“.

„Jugoslovenski primer iz Drugog svetskog rata je jedinstven primer u Evropi, a naš partizanski pokret je bio avangarda. Uz Albaniju, mi smo jedina zemlja koja je samu sebe oslobodila u tom ratu. Bratstvo medju ovim narodima je važna samosvest i bili bismo manje ekonomska kolonija nego što smo danas”, rekao je Markovina.

On je ocenio da antifašistička javnost u regionu treba da napravi svoju paralelnu stvarnost i da se ponaša “kao da ove države i režimi uopšte ne postoje”, da napravi paralelni sistem obrazovanja.

„Kod nas se desila nacionalistička kontrarevolucija, a nasledje antifašizma se nacionalizuje i izostaje opštejugoslovenski kontekst. Istovremeno, na sceni je rodjački, državni kapitalizam i u Hrvatskoj izraziti nacionalizam protiv hrvatskih Srba“, naveo je Markovina.

On je ocenio da je najtragičnije da se u EU sada dešava „ekonomski nacionalizam“, u kojem zapadna i severna Evropa ne žele da iskažu solidarnost sa jugom Evrope.

Emisije se realizuju na Fejsbuk stranici Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).

NDNV je serijal emisija „NDNV Media Hub“ pokrenuo početkom aprila povodom privodjenja novinarke portala Nova.rs i članice Upravnog odbora NDNV-a Ane Lalić.

(Beta)