Želimo da nastavimo da stvaramo snažnije i otpornije civilno društvo

Organizacije civilnog društva pretežno deluju na lokalu, pre svega u urbanim Zašto je taj fokus na urbanim sredinama? Može li se govoriti da u tome leži kočnica efikasnosti ovih organizacija u širenju svesti i rada na temama koje bi Srbiju približile standardima EU?

Organizacije civilnog društva u Srbiji igraju ključnu ulogu u promovisanju demokratskih vrednosti, ljudskih prava i standarda koji su u skladu sa Evropskom unijom. Njihova koncentracija pretežno u urbanim sredinama je prirodna budući da najveći broj stanovništva u zemlji i živi u tim sredinama. Nadalje, urbanije sredine omogućavaju veći pristup resursima kao što su finansijska sredstva, infrastruktura, i ljudski resursi. Veliki broj potencijalnih donatora, saradnika, medija je prisutniji u gradovima, što omogućava bolju medijsku pokrivenost i efikasniju komunikaciju poruka prema široj javnosti. Međutim, ukoliko teme pristupanja EU želimo da širimo na ruralna područja, da približimo razumevanje običnim građanima, aktivnosti, komunikacija i podrška građana mora da bude prilagođena kontekstu, jeziku i malim pravilima po kojima živi i funkcioniše konkretna lokalna zajednica, naočito one u ruralnim i udaljenim područjima.

Među planovima EU Resurs centra navodi se i neophodnost decentralizacije – kako je tačno to zamišljeno?

U civilnom sektoru već izvesno vreme prisutan je narativ da se najveće stvari i podrška organizacijama civilnog društva dešavaju u Beogradu, dok su organizacije koje deluju na lokalu u ostalim delovima Srbije u nešto nepovoljnijem položaju. Od samog nastanka EU Resurs centra za civilno društva ideja je bila da se sistem podrške organizacijama civilnog društva decentralizuje, iz najmanje nekoliko razloga: potrebe organizacija sa lokala najbolje prepoznaju organizacije koje deluju u istom tom području; ukoliko želimo da dopremo do manjih organizacija koje deluju u manjim lokalnim zajednicama i na ruralnim područjima, to ćemo najefikasnije učiniti uz podršku lokalnih partnera. Samim tim, zahvaljujući decentralizovanom sistemu podrške EU Resurs centra već sada smo doprli do svih 29 okruga u zemlji. Tako se zainteresovane organizacije, shodno tome gde deluju mogu obratiti, i obraćaju se kako nacionalnom resurs centru – nosiocu projekta Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ), tako i regionalnim resurs centrima: Novosadskoj novinarskoj školi, udruženju ENECA, Užičkom centru za prava deteta.

Šta čini snažne organizacije civilnog društva? A šta ih urušava?

Snaga civilnog društva su ljudi koji veruju da mogu da utiču na društvene promene i na rešavanje različitih problema u zajednici. Jasno definisana vizija i misija pomažu organizaciji da usmeri svoje aktivnosti prema dugoročnim ciljevima i svrsi koju želi da postigne. Ovo često služi kao osnova za mobilizaciju članova i podršku zajednice, što je druga ključna komponenta uspešnih organizacija civilnog društva. Angažovanje članova nije samo stvar uključivanja, već i stvaranje osećaja pripadnosti i doprinosa, što organizaciji omogućava da mobilizuje potrebne resurse i širi svoj uticaj. U svom radu, a kao što je i pokazalo najnovije istraživanje BOŠ-a, upravljanje finansijama i ljudskim resursima predstavlja ključni izazov za organizacije u Srbiji, a postoji veliki prostor za osnaživanje u temama javnog zagovaranja, podizanja kapaciteta za meke veštine, veština pisanja projekata, fandrejzinga, komunikacije sa zajednicom i slično.

Organizacije civilnog društva često ciljeve navode u vidu opštih mesta. Čini se da je manji problem osvestiti neophodnost promene sistema obrazovanja, zdravstva, zaštite životne sredine, vladavine prava (uvođenje u našem slučaju) i sl. Međutim, koliko često se fokus labavo uspostavi na konkretne načine uspostavljanja ovakvih promena? U čemu je problem kod zagovaranja nekih bitnih tema?

Da bi organizacije civilnog društva efikasnije zagovarale promene u oblastima kao što su obrazovanje, zdravstvo, zaštita životne sredine ili vladavina prava, neophodno je da dobro poznaju ali i da aktivno koriste sve raspoložive mehanizme za uključivanje organizacija civilnog društva u procese donošenja odluka, bilo na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou. Dodatna snaga u pregovaračkim procesima sa donosiocima odluka jeste rad na evidence based podacima, tj prikupljanje i analiza podataka u vezi nekog problema koji treba rešiti, često propraćenom konkretnom predlogom/intervencijom za njegovo rešavanje. Takođe, za organizacije je važno da se angažuju u širenju svesti, umrežavanju sa relevantnim akterima, i da budu sposobne da se prilagode i adekvatno odgovore na promenljive političke i društvene okolnosti. Jačanje uticaja zahteva saradnju i partnerstvo sa drugim organizacijama civilnog društva, privatnim sektorom, akademskim institucijama i drugim relevantnim akterima. Činjenica je da promene ne dolaze preko noći, naročito u javnom zagovaranju. Zagovarački procesi umeju da budu izazovni, mogu da traju dugo – po nekoliko godina, da budu repetitivni jer često zavise od političke volje i momentuma prepoznavanja važnosti tema u datom trenutku. Ono što je važno, da  organizacije civilnog društva vrlo često imaju ulogu „čuvara vatre“ u nekoj temi i ne odustaju od pozivanja na dijalog, odgovornost i insistiranje za rešavanjem ili unapređenjem sistemskih rešenja.

U okviru programa podrške EU Resurs centra opredeljeno je više od 2,2 miliona evra direktne podrške za preko 300 organizacija civilnog društva, ali i za neformalne grupe građana koje trenutno sprovode 80 projekata širom Srbije. Kako će ovaj novac biti iskorišćen? Da li broj organizacija kojima su sredstva opredeljena može da smanji učinkovitost?

EU Resurs centar svakodnevno radi na osnaživanju organizacija civilnog društva i neformalnih grupa kroz nekoliko finansijskih (direktna finansijska podrška) i nefinansijskih programa (treninzi, mentorstva i različite edukacije) podrške. Predviđena sredstva su opredeljena za razvoj organizacija i pokretanje novih ideja, za unapređivanje i rešavanje različitih problema kao što su: unapređenje, zaštita i promocija ljudskih prava; razvoj lokalne zajednice; zaštita i unapređenje životne sredine i klimatske promene; poljoprivreda i ruralni razvoj; prava potrošača; politika konkurencije; urbane i transportne politike; unapređivanje zapošljivosti; javne politike usmerene ka mladima; medijska prava i slobode i brojne druge teme koje predlažu upravo organizacije civilnog društva širom Srbije. Kada govorimo o efikasnosti opredeljenih sredstava volim da kažem da „one size does not fit all“ tj da pristup prema svima ne treba da bude isti,  jer su različiti i kapaciteti i potrebe svake od podržanih organizacija. Nekad mali iznos od svega nekoliko hiljada dinara napravi krupne promene, da neophodan „vetar u leđa“ organizacijama da naprave značajne poduhvate, a nekad opredeljena sredstva, puno većih iznosa ne postignu predviđene rezultate. Ono što je važno jeste da je neophodno nastaviti sa decentralizovanim sistemom podrške i da je svaka od podržanih organizacija, ma koje veličine i snage bila, jednako značajna ukoliko želimo da nastavimo da stvaramo snažnije i otpornije civilno društvo, a to i jeste svrha postojanja EU Resurs centra u Srbiji.