Ruska invazija na Ukrajinu i herojska odbrana Ukrajinaca nisu inspirisane ideologijama, već identitetskom motivacijom i zato će rat potrajati. Za razliku od ideoloških sukoba, identitetski (čitaj: nacionalistički) i religiozni ratovi su bespoštedni, iscrpljujući i vode se do poslednje kapi krvi jer u njima ulog nije parče teritorije već priznanje drugih da postojiš i da ti nešto pripada.
Obračun Rusije sa Ukrajinom je bio neizbežan od onog momenta kada je ideologiju sa raspadom SSSR-a zamenio identitet kao motor istorije u istočnoj Evropi. Rusi su vekovima dominirali nad Ukrajincima smatrajući ih nekom vrstom svojih rođaka iz provincije koji pričaju „pokvareni“ ruski i imaju paorske običaje. Otuda s jedne strane paternalistički odnos prema Ukrajini i Ukrajincima i tvrdnje da su Rusi i Ukrajinci jedan narod, a sa druge mržnja i jed jer se izbor Kijeva da se okrene ka Zapadu doživljava kao neoprostiva izdaja.
S druge strane, Ukrajinci su od nacionalnog buđenja sredinom 19. veka, probali svaki put kad im se ukazala prilika da se istrgnu iz „rođačkog“ zagrljaja. Toliko je ta želja bila jaka da nisu vodili računa o saveznicima primenjujući jednačinu da je svaki neprijatelj Rusije neizbežno prijatelj Ukrajine. Tu zabludu su skupo platili i u Prvom i u Drugom svetskom ratu.
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU OD 24. NOVEMBRA, DIGITALNA IZDANJA NA NSTORE.RS
UZ NOVI NEDELJNIK DVA POKLON MAGAZINA
MEDICINA DANAS Srđan Valjarević otkriva: Moje dve godine sa postkovidom
I HIT MAGAZIN „ISTORIJA“
Tagovi
