Poljska književnica i psiholog Olga Tokarčuk (57), dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2018. godinu, poznata je kao aktivista, intelektualac, besteseler u svojoj zemlji ali i kritičar poljske politike zbog čega je pre nekoliko godina izazvala bes desničara pa je njen izdavač morao da angažuje telohranitelje da je štite. Kako navodi Gardijan, Tokarčuk je „iznenadujući, ali odličan izbor“.
Nobelov komitet je obrazložio odluku da joj dodeli priznanje zbog njene „narativne mašte koja sa enciklopedijskom strašću predstavlja prelazak granica kao oblik života“. Postala je mnogo poznatija u Velikoj Britaniji nakon što je osvojila Bukerovu nagradu za svoj šesti roman „Beguni“. Anders Olson iz Nobelove komisije je rekao da je njen rad, koji se „fokusira na migracije i kulturne tranzicije“, „pun duhovitosti i lukavosti“.
Sudije zadužene za dodelu prestižne nagrade opisale su je kao „pisca zaokupljenog lokalnim životom … ali koji gleda na zemlju odozgo … njen rad je pun duhovitosti i lukavosti.“
Tokarčuk je u trenutku kada su joj javili da je dobila nagradu bila na turneji u Nemačkoj i morala je da zaustavi auto pored puta kada je dobila poziv, rekao je sekretar Švedske akademije Mats Malm, prenosi Gardijan.
Poznata je i po svom političkom i socijalnom aktivizmu- ona je i feministkinja, vegetarijanka i česti kritičar konzervativnih političara u svojoj zemlji.
U televizijskom intervjuu nakon što je osvojila nagradu „Nike“ (poljski ekvivalent za Bukerovu nagradu), Tokarčuk je iznervirala desničarske patriote rekavši da je Poljska počinila „stravična dela kolonizacije“ tokom istorije. Označili su je kao „targovičanina“ (stari poljski izraz za izdajnika), pa je njen izdavač morao i da angažuje telohranitelje kako bi je zaštitili.
Romanopisac, esejist, scenarist i pesnik, nesumnjivo vodeće ime poljske književnosti među piscima srednje generacije. Njene knjige prevedene su na dvadesetak svetskih jezika, a mnoge su poslužile kao književni predložak za pozorišne komade i filmska ostvarenja.
Ova književnica je rođena 21. januara 1962. godine u Sulehovu, gde je provela najranije detinjstvo, pre nego što se preselila sa porodicom u grad Kjetš.
Prve priče je objavljivala u omladinskim književnim časopisima. Diplomirala je psihologiju na Univerzitetu u Varšavi, gde je još dok je studirala, redovno volontirala pomažući psihički bolesnim ljudima. Nakon diplomiranja je radila kao psihoterapeut, a u njenom radu i kao psihologa i kao književnika oseća se veliki uticaj Karla Gustava Junga.
Od 1989. godine se potpuno posvetila književnom radu, a 1993. izlazi njen prvi roman „U potrazi za knjigom“. Dve godine kasnije objavila je roman „E.E.“, a 1996. „Pamtivek i druga doba“, koji je, pored odličnih kritika, kakve su imali i prethodni njeni romani, doživeo i veliki uspeh među citaocima, a postao je i deo školske lektire u Poljskoj.
Zatim objavljuje nekoliko zbirki kratkih priča i eseja, a onda i romane „Dnevna kuća, noćna kuća“, „Ana u grobnicama sveta“… Za roman „Beguni“ iz 2018. godine je dobila Bukerovu nagradu. Za istu nagradu je nominovana i ove 2019. godine, ali za roman „Vuci svoje ralo po kostima mrtvih“.
Olga Tokarčuk je postala tek 15. žena koja je laureat Nobelove nagrade za književnost, dok je nagradu dobilo 114 muškaraca.
Tagovi
