Nastavlja se crna statistika porodičnog nasilja u Srbiji. Iako je država najavila da će zakonske mere i oštrije kazne uticati na to da nasilja bude manje – 10 žena je ubijeno za nepunih pet meseci. Koliko zakon i mera zabrane prilaska zaista utiču na nasilnike da ne napadaju porodicu?
Trostruko ubistvo. U Novom Sadu u porodičnoj kući, macolom su juče ubijeni otac, majka i ćerka. Policija sumnja da je ubustvo izvršio zet, koji je zbog porodičnog nasilja imao izrečenu meru zabrane prilaska i komuniciranja. Stručnjaci upozoravaju, da preventivne mera pojedinim nasilnicima ne znače ništa, piše N1.
„Naš najveći problem u ovakvim slučajevima – gde su institucije znale i napravile pogrešnu procenu – je upravo u tome zašto nismo primenili druge zakone, zašto se ne primenjuje Zakonik o krivičnom postupku, pa se onda onaj ko je opasan učinilac zadrži, pa mu se odredi pritvor, a ne da se primeni mera koja potpuno jasno da je on neće poštovati i da on može da učini nešto mnogo opasnije“, kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Da bi nadležne institucije trebalo da rade efikasnije, mišljenja je poverenica za ravnopravnost Brankica Janković:
„Nažalost, i ovaj slučaj stravičnog ubistva potvrdio je da sistem zaštite od nasilja nad ženama nije dovoljno delotvoran uprkos svim merama i aktivnostima koje su preduzimane. U ovom slučaju poseban problem je to što je ubijena žena pre samo dve nedelje prijavila supruga zbog nasilja u porodici, ali očigledno da je neko u lancu odgovornih zakazao.“
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici usvojen je 2017. Statistika pokazuje da je godinu dana kasnije ubijeno 30 žena. Alarmantna situacija nastavljena je i u ovoj godini.
Psihoterapeuti kažu da bi država morala da radi bolje, kako bi nasilje bilo sprečeno.
„Izgleda da država nije u stanju da nauči osnovnu abecedu, ili od 1 do 5 sabiranje i ja to sad kažem ovako iz jedne ljute pozicije, iz rada sa ženama koje dobijaju stalno poruke da prijave nasilje, da budu hrabre da izađu iz nasilja, zatim kada prijave i rizik se poveća, to sve statistike govore – država ih onda ne štiti na način na koji bi trebalo“, ističe Biljana Slavković, psihoterapeutkinja.
Zabrana kontakta i približavanje žrtvi – jedna je od mera koja se nasilniku najčešće izriče. U praksi to nije garant da do nasilja neće doći. U Srbiji ne postoji sistem po kom se oni, kojima je takva mera izrečena, kontrolišu. Upravo to, prema oceni stučnjaka, govori da policija i tužilaštvo ne razumeju dovoljno značaj prevencije porodičnog nasilja.
„Policija je dužna da obavesti dežurnog tužioca, dežurni tužilac, takođe, zajedno sa policijom da sagleda sve okolnosti slučaja i da proceni o kakvom se slučaju radi i da se onda donese odluka – da li će se neko zadržati, da li će tužilaštvo tražiti pritvor ili će tužilaštvo da kaže pošaljite prijavu u redovnom postupku, izrecite mu hitnu meru, pa dobro, nema veze, smiriće se on… Neće“, naglašava Vanja Macanović.
Statistika pokazuje da svake godine na desetine žena strada u porodičnom nasilju. Ubijene su, uglavnom, žrtve muževa, ljubavnika i neretko sinova.
Tagovi
