Žene žive duže od muškaraca, ali više godina prožive u lošem zdravlju, pokazali su rezultati globalne analize rodnog zdravstvenog jaza, za koju stručnjaci kažu da ukazuje na hitnu potrebu za jačanjem zdravlja žena.
Značajne razlike između žena i muškaraca, kada je u pitanju zdravlje, postoje generalno. U poslednje tri decenije zabeležen je blag napredak u premošćivanju tih zdravstvenih razlika.
Nefatalna stanja koja uzrokuju bolest i invaliditet, kao što su muskuloskeletni problemi, problemi mentalnog zdravlja i poremećaji glavobolje, posebno pogađaju žene, otkrili su istraživači.
Istovremeno, muškarci su neproporcionalno pogođeni uslovima koji uzrokuju preranu smrt, kao što su kardiovaskularne bolesti, respiratorna oboljenja i oboljenja jetre, Kovid-19 i povrede na putu.
Zdravstvene razlike između žena i muškaraca rastu sa godinama, tako da su žene, kako stare, pogođene nizom bolesti i invaliditetom, jer imaju tendenciju da žive duže od muškaraca, prenosi Gardijan.
Viša autorka studije, dr Luisa Sorio Flor sa Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME), Univerziteta u Vašingtonu, rekla je da ovaj izveštaj jasno pokazuje da je u poslednjih 30 godina globalni napredak u zdravlju bio neujednačen.
„Žene imaju duži životni vek, ali više godina provedu u lošem zdravlju. Postoji ograničeni napredak u smanjenju stanja koja dovode do bolesti i invaliditeta, ali je svakako potrebno hitno sprečiti nefatalne posledice koje ograničavaju fizičku i mentalnu funkciju žena, posebno u starijim godinama. Muškarci, s druge strane, sve češće obolevaju od bolesti koje imaju fatalne ishode.”
Sorio Flor je dodala da nas je Kovid-19 „oštro podsetio da polne razlike mogu presudno da utiču na zdravstvene rezultate.“
„Naš izazov je da osmislimo, implementiramo i procenimo načine prevencije i lečenja glavnih uzroka morbiditeta i prerane smrtnosti, i to od ranog uzrasta i među različitim populacijama.“
Nalazi sugerišu da je jedan od faktora koji najviše ugrožava zdravlje žena, zapravo bol u donjem delu leđa, ali da su to takođe i depresivni poremećaji, poremećaji glavobolje, poremećaji anksioznosti, poremećaji kostiju i mišića, Alchajmerova bolest i druge demencije, kao i HIV.
Ova stanja doprinose bolesti i invaliditetu tokom života žena, a ne dovode do prerane smrti, pokazalo je istraživanje.
Istraživačica Gabriela Gil, iz IHME-a, rekla je da bi zdravstveni sistem trebalo da proširi svoje prioritete kada je u pitanju poboljšanje zdravlja žena.
„Stanja koja utiču na zdravlje žena, u svim delovima sveta, kao što su depresivni poremećaji recimo, nedovoljno su finansirana bilo gde. Samo mali deo finansija posvećen je brizi o mentalnom zdravlju“, kaže Gil.
Tagovi
