… Žalosna je slika današnjeg društva, a bedna su deca moderne civilizacije i današnjeg rahitičnog vaspitanja…, inače je današnje vaspitanje uz modernu civilizaciju trulo i škodljivo
U jednom od svojih tekstova u kojima se bavila naukom i prosvetom, napisala je da je ženi dozvoljeno da ogovara, ali ne i da ima svoje mišljenje, da se reč „majka“ veliča do četvrtog razreda osnovne škole, a posle ostaje na papiru, dok pojam „građanke s građanskim pravima“ zvuči kao siže za komediju, navodi Ivana B. Spasović koja se detaljno bavila time kakva je Isidora bila “za katedrom”.
Isidora Sekulić je završila osnovnu školu u Zemunu, Višu devojačku u Novom Sadu, Preparandiju u Somboru i studije matematike i fizike u Budimpešti, uvek kao najuspešnija u generaciji. Kako su među prvim obrazovanim devojkama bile učiteljice, koje su zaslužne i za dalje širenje talasa školovanih devojčica, ne čudi što je Isidora izabrala da predaje.
Kažu da je bila stroga, čak i posle penzionisanja kada je držala časove matematike, srpskog, biologije, nemačkog.
Vrlo brzo će joj biti jasni problemi u prosveti i zato se angažovala, ne samo kritikujući sistem – zbog čega neće dobro proći – već i da se poboljša položaj učiteljica i da imaju jednake plate kao njihove kolege, i bila aktivna u nekoliko organizacija.
U junu 1897. sa 20 godina završila je u Budimpešti Viši pedagogijum na grupi za matematičko-fizičke nauke i dobila akademsku diplomu. Šalje Srpskoj višoj devojačkoj školi u Pančevu molbu za prijem na mesto nastavnika matematike i prirodnih nauka uz koju prilaže i potvrdu zemunskog Magistrata da je “u svakom pogledu dobrog moralnog ponašanja“.
Primljena je i javila se na dužnost 4. decembra 1897. Predavala je 18 časova nedeljno: matematiku u sva četiri razreda, prirodne nauke u prva dva, fiziku i hemiju u trećem i četvrtom razredu. Samo prve godine predavala je i gimnastiku, i to u sva četiri razreda.
***
Iz hit knjige Ane Mitić „Isidora Sekulić: Sama i svoja“ koja se dobija na poklon uz Nedeljnik od četvrtka 15. jula
Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.
U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.
Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.
U narednim brojevima očekuju vas ekskluzivne knjige o Zoranu Đinđiću i Dobrici Ćosiću.
U jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.
Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.
Tagovi
