Miriše na štampu, staru i novu, miriše na strip. Par kvadrata knjižare „Alan Ford“ na Novom Beogradu su pribežište ljubitelja stripa. Jedan od njih, Vasa Pavković, u rukama drži prvi zagrebački broj o čuvenoj družini TNT. Vic nije samo u radnji stripa, vic je i u neponovljivom prevodu koji je oduvek bio posebno zanimljiv van Hrvatske.
„I danas čitam ‘Alana Forda’ sa nostalgičnim razlozima. U stvari, uživam i u prevodu Nenada Briksija jer ‘ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti’“, kaže nam Pavković i dodaje:
„Možda je to isti sindrom kao kada su ‘Rokeri s Moravu’ bili jako popularni u Zagrebu sa iskrivljenim dijalekatskim govorom. Hrvatski govor koji je Briksi osmislio za junake iz ‘Alana Forda’ je po sebi zanimljiv, dinamičan i ludo komičan u odnosu na ono kako se govorilo u recimo Beogradu.“
Isti fenomen zatičemo i u Zagrebu, gde se u stanu Darija Paviše (40) još od njegovih klinačkih dana gleda „Žikina dinastija“. „Na ovome je moja generacija odrasla“, kaže on. O povremenoj raspravi u Hrvatskoj da li srpske filmove treba prevoditi kaže: „Mislim da bi se ljudi osjećali kao majmuni, da bi se uvrijedili da neko stavi titl.“
Koliki je uticaj majstora Žike na Darija čujemo dok razgovara sa svojim sinom Markom, desetogodišnim klincem. Marko prati jutjubere iz celog regiona, odlično zna da je šargarepa isto što i mrkva, a supa isto što i juha. Dario mu dalje nabraja „srpske“ reči i pita: „Što znači recimo ‘fatam ribe’?“
Pustili smo ga malo, ali smo mu onda otkrili da se ‘hvatam’ isto kaže i u Hrvatskoj i u Srbiji, a da ‘fatam ribe’ kaže samo majstor Žika.
Na drugoj strani Zagreba iz jednog tornja trešte nebrojene radio-stanice. Među njima i ona koja je izazvala najviše pažnje u poslednje vreme: Extra FM. Jer, tu se puštaju skoro samo ono što u Zagrebu zbirno nazivaju „cajkama“ – od Ace Lukasa i Jelene Karleuše, do Saše Matića i Željka Samardžića.
Pitamo sve u redakciji da li oni stvarno slušaju ovu muziku i u slobodno vreme? Naravno da slušaju, kakvo je to pitanje. Kažu, pola omladine u Zagrebu samo to sluša, svi popularni klubovi puštaju cajke.
Po zakonu doduše moraju da puštaju i domaće izvođače, ali, kako nam kažu, njih stave na plejlistu u gluvo doba noći.
„U startu smo mislili da će se neko buniti, ali smo se pozitivno iznenadili. Kad smo krenuli, srušio nam se online-stream, uključilo se preko trideset tisuća ljudi“, kaže nam mladi direktor radija Antonio-Luka Radanović. „Treba gledati u budućnost, a muzika povezuje ljude, širi pozitivnu energiju. Ako se neko želi opterećivati podjelama, to je njegov problem.“
Tagovi
