Bila je nedelja, pola sedam ujutru, i ovde da odmah izdamo kratko saopštenje, kako se to u ovakvim iznuđenim situacijama tupavo napominje, da smo upravo u nedelji kada je Narator potpuno potonuo, da iskoristimo i tu debilnu frazu, ali i ne samo on, nego i Fricu nije bilo ni do čega, Poštar se sve vreme izležavao na kauču, potpuno beživotno i bezvoljno, a Profesor filozofije nije ni izlazio iz svoje vreće za spavanje ispod trpezarijskog stola, ležao je na boku i buljio u patos trpezarije, tu i tamo bi ispružio ruku da bi gurnuo neku mrvu, ili premestio neku dlaku sa jednog mesta na drugo. Dobrilu, Kineza Lija, pa čak ni Matu, niko nije ni spomenuo, gde su i kako su, nikoga nije zanimalo. Dakle, sumorna situacija, ali ništa bolje nije bilo ni izvan trpezarije, da kažemo napolju, gde je lišće počelo polako da žuti i da opada, i neko bi rekao da drveće poprima zlatnu jesenju boju, ali neko drugi bi opet video nešto drugo, naročito ako bi se primakao drvetu, a onda i svakom listu pojedinačno, i jasno bi video da je svaki list istrulio i umirao na svoj način, posebno i drugačije, nagrižen bolešću, insektima ili vazduhom, u kojem otrova ima sve više i više, a svežine sve manje. I da proširimo naše uvide, Evropa ni u 14. veku nije bila ništa bolja, bila je prepuna nereda, nasilja, nepravdi i nesigurnosti, opsednuta dolaskom kraja sveta i strahom od pakla, veštica i đavola, i onda, kao i danas, postojala je čežnja za apokalipsom, toliko barem znamo iz literature. I pošto je sad jasno u kakvom je raspoloženju naš Narator, izvesno je da mu ovde nećemo dozvoliti ni da nam se obrati, neka se drži svog posla.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 24. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS