Još jedan 29. novembar je povod i da se setimo da živimo u avnojevskim granicama bez avnojevskih principa. I da su ratovi i postdejtonsko hronično stanje doveli do apsurda kriptoavnojevsku tezu Vladimira Bakarića o „federiranju federacije“ kao vodilji kontroverznog Ustava SFRJ iz 1974. Ove godine je bilo i pola decenije od tog akta.
A samo koji dan pre Jandrokovićeve posete Sarajevu u krcatoj dvorani „Mirza Delibašić“ („Skenderiji“) hrvatska himna „Lijepa naša“ ispraćena je aplauzom! Čak se govorilo o „slušanju himne u transu“. Iako je nemoguće ostaviti prošlost iza sebe, kako naglašavaju reporteri sa košarkaške utakmice BiH i Hrvatske, navijači BiH su u krcatoj dvorani očitali lekciju celom Balkanu jer je poznato da generalno vlada netrpeljivost između naroda bivše Jugoslavije i vrlo često se zna pokazati manjak poštovanja na međusobnim duelima. Pogotovo to obično bude ispoljeno prilikom intoniranja himni kada se mogu čuti zvižduci i slično. Kad je krenulo intoniranje hrvatske himne, u krcatoj „Skenderiji“ nije bilo zvižduka, već se dvoranom nakon himne prolomio pljesak domaće publike. To nije jedino što je izgledalo lepo u Sarajevu, izveštavaju tamošnji mediji, jer dok je trajalo intoniranje hrvatske i himne BiH, nasred gledališta dvorane bile su spojene zastave BiH i Hrvatske.
I sve je to lepo, ali pod uslovom da bi se tako u „Skenderiji“ dočekala i „Bože pravde“ da je igrala košarkaška reprezentacija Srbije. Ne mora aplauz na kraju, samo da nema zvižduka. Ako ne bi bilo tako (a da li bi bilo?), onda je to opet staro pravilo – dvoje protiv jednog. Otuda i Jandroković jednom zgodom može biti „ustaša“, a drugi put ne mora. To su u suštini samo taktički savezi – dvoje protiv trećeg. Kako sam čuo od onih koji su ga poznavali, Tuđmanu je izvorno bilo bliže – sa Srbima protiv Muslimana nego ona hosovska – sa Muslimanima protiv Srba. Spojene zastave BiH i Hrvatske, Srbe u BiH mogu da podsete na stare dane saveza šahovnice i džamije (ljiljana) i referendumskog preglasavanja.
Ove zastave u „Skenderiji“ podsetile su me ne na istoimeni Krležin roman, već na jednu čudnu situaciju iz marta 2016: na tadašnjoj „Dačija areni“ u Udinama gledao sam utakmicu Serije A Udineze–Roma. Ko se seća 29. novembra, ovo je bila prvenstvena utakmica nalik onima tipa Hajduk–Vardar, Partizan–Rijeka, Dinamo (Zagreb) – Budućnost (Titograd). To nije jugonostalgija, to je želja za kvalitetnim prvenstvenim fudbalom.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 05. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
