LONDON – Splet kapljica; mutni pravougaonik na tamnoj pozadini; rajsferšlus niz prazno platno… Da bi iko bio apstraktni ekspresionista u posleratnom Njujorku, morao je da ima potpis. Ipak, Li Krasner bila je sumnjičava prema slikama na kojima su takvi znaci bili poput alternativnih potpisa – čak i kada je autogram pripadao njenom suprugu.
Bila je ponosna što nema uvek jedan isti stil. Svaka je slika bila za sebe, govorila je Li, jer bi u suprotnom bile “rigidne umesto da budu žive”.
Opasna, marljiva i smrtno ozbiljna kada je reč o istoriji umetnosti, Li je možda najinteligentnija od svih slikara koji su čitav svet četrdesetih godina ubedili da je Njujork zamenio Pariz kao epicentar moderne umetnosti. Ta inteligencija bila je izražena kroz umetnost koja se prostirala preko čitavog dijapazona stilova i oblika, od sićušnih kolaža do ogromnih apstrakcija matisovske punoće.
Na Li muzeji nisu obraćali mnogo pažnje sve dok nije pregazila šezdesetu i retko je uspevala da se izmakne iz senke Džeksona Poloka koji je sa njom bio u braku od 1945. godine do svoje smrti 1956.
Ne bi bilo pravo reći ni da je ostala potpuno potcenjena. Li Krasner je jedna od tek nekoliko slikarki čija je retrospektivna izložba održana u Muzeju moderne umetnosti: ta izložba otvorena je nekoliko meseci posle njene smrti 1984. U maju je jedna od njenih slika iz 1960. na aukciji prodata za rekordnih 11,7 miliona dolara.
I dalje je, međutim, retkost da se njena umetnost predstavi u razmerama “Lee Krasner: Living Color”, izložbe koja se upravo zatvara u Umetničkoj galeriji Barbiken u Londonu, a koja će ponovo biti prikazana u Frankfurtu. Naredne godine otputovaće u Bern u Švajcarskoj, a potom u Bilbao u Španiji.
Izložba deluje čisto, pristojno i kao igra na sigurno. Hronološko predstavljanje ostavlja utisak uvodnog kursa.
A čak i ako je sve što ova retrospektiva od manje od stotinak njenih dela može da uradi u stvari predstavljanje njene karijere novoj publici, prihvatam. Njene najvažnije slike, naročito one nastale u mesecima neposredno posle Polokove smrti, imaju autoritet koji ne jenjava.
Li Krasner je bila ćerka ukrajinskih izbeglica i prvo njihovo dete rođeno u Americi. Još 1937. dobila je školarinu da uči slikanje od Hansa Hofmana, nemačkog emigranta koji je bio najprogresivniji učitelj umetnosti u Njujorku. Crteži ugljem koje je radila na njegovim časovima uvodna su dela izložbe.
Njene prve apstraktne slike prikazuju izvanredne tehničke veštine čak i kad deluju previše proračunato.
Ritmičke mreže crne farbe preko višebojnih pozadina imaju dekorativni kvalitet, dok su one slike u koje su inkorporirani glifovi i simboli slične onima koje su potpisale njene kolege Bredli Voker Tomlin i Mark Tobi, ali i ranim radovima Džeksona Poloka koga je upoznala 1941. godine.
Li i Džekson su se 1945. iz Njujorka preselili u Springs, ruralno mestašce na istočnom obodu Long Ajlenda. Li je stvarala manje slike i mozaike koji su se oslanjali na nehijerarhijske kompozicije. Veliki broj njih je izlagala 1951. godine, ali je izložba bila neuspešna i Li je pocepala sva platna.
Počela je da na raskomadane apstrakcije slaže prazna platna i nove slike, pa čak i neke Polokove odbačene tvorevine. Rezultat su bili seizmični kolaži koji pucaju od samouverenosti.
Ovi fantastični kolaži, dovršeni 1954/55, predstavljaju dokaz da se Li nije pronašla kao slikarka tek posle Polokove smrti na leto 1956.
Piše Džejson Farago
Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 12. septembtra.
U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:
Za koga Argentinci stvarno glasaju – Mnogi sumnjaju da je kandidat umerene levice za predsednika Argentine Alberto Fernandez samo marioneta bivše predsednice Kristine Kiršner koja će biti njegova potpredsednica. Da li bi Fernandezova pobeda za Argentince mogla da znači povratak Kiršnerovoj i njenoj populističkoj politici ili bi novi lider imao drugačije planove?
Obrnut sindrom praznog gnezda – Roditeljstvo sa sobom nosi ispunjenost, ali i nebrojeno izazova. Oni koji decu izvedu na pravi put ostanu sami u svom “praznom gnezdu”, ali mnogi od njih uživaju u prilici da se posvete sebi. Šta, međutim, ako se deca vrate i poremete vam novu rutinu, navike i gnezdo ponovo zavrvi od ptića?
Grljenje krava leči dušu – Ukoliko niste ljubitelj klasčne psihoterapije i niste voljni da preterano pričate, već bi vam prijalo malo tišine i jedan topao zagrljaj, Holanđani su pronašli prave osobe – tačnije, životinje – za to: krave. Maženje krava je novi geštalt!
Amazon u fazi samodestrukcije – Amazonija je nedavno pogođena požarom, a naučnici upozoravaju da bi mogla da praktično samu sebe izbriše s lica zemlje ukoliko uđe u fazu samouništenja: proces koji podrazumeva sušenje i odumiranje stabala i biljaka.
U potrazi za Amelijom – Doktor Robert Balard, pronalazač važnih izgubljenih stvari, otpočeo je novu misiju: misli da ima nove tragove koji bi mogli da ga odvedu do olupine aviona kojim je upravljala Amelija Erhart, a koji nikada nije pronađen.
“Brajana” ili kako Amerika izvozi smrt – U karipskim i zemljama Južne Amerike, ulicama hara američko oružje, nelegalno prokrijumčareno i u enormnim količinama. Najpoznatiji pištolj među njima kojim je počinjeno desetak ubistava je “brauning“ pištolj kalibra devet milimetara – Brajana. Pištolji poput Brajane nalaze se u epicentru krize.
Kad glečeri umru – Island je 18. avgusta sahranio Okjokul, prvi glečer stradao od klimatskih promena. Glečeri pokrivaju desetinu površine ove ostrvske zemlje. Svi oni se tope. Island klimatske promene smatra pitanjem od nacionalnog značaja; ekonomija je na rubu recesije.
ISIS nije nestao – Iako se američki predsednik Donald Tramp nedavno hvalio da je Islamska država konačno poražena, ISIS ponovo regrutuje stare i nove borce. Može li Islamska država da posle povlačenja američke vojske uspe da povrati izgubljene teritorije?
Japanke ne žele brak – Procenat zaposlenih žena u Japanu viši je nego ikad, ali se od japanskih supruga i majki i dalje se očekuje da nose na svojim plećima domaćinstvo, brigu o deci i pomažu starijim članovima porodice. Pošto su im dozlogrdili dvostruki aršini, žene u Japanu sve češće biraju da se klone braka i usredsrede na posao i svoju novostečenu slobodu.
“Harli” prede kao maca – Harli-Dejvidson sada nudi svoj prvi električni motocikl, “LiveWire”, namenjen novoj publici, mladoj i urbanoj, onoj koja se već saživela sa novim tehnologijama. Da li će milenijalci pozitivno reagovati ili voziti “Harli” i dalje znači brutalnu mašinu koja bljuje vatru?
“Trejnspoting” generacija – U Škotskoj je prošle godine od posledica narkotika preminulo 1.187 ljudi, 27 odsto više nego prethodne godine. Stariji, dugogodišnji zavisnici čine većinu. U Škotskoj je 60.000 registrovanih korisnika droge – uglavnom dugogodišnjih konzumenata opioida i benzodiazepina.
Feminizam u Senegalu – U najkontroverznijoj sceni “Ljubavnice oženjenog čoveka”, veoma popularne televizijske serije u Senegalu, glavna junakinja Marem oblači smelo ciklama odelo i odlazi na sastanak sa oženjenim čovekom. Pre toga, pokazuje na svoje međunožje i kaže svojoj prijateljici: “Ovo je moje. Dajem je kome ja hoću.”
U novom broju čitajte i kakvog je ukusa hleb od praistorijskog kvasca, zašto je prikaz ekologije na filmu problematičan, kako slonovi utiču na globalno zagrevanje i zašto je važno da ih ima što više, kako izgleda navala mušica, može li nostalgija da bude toksična, da li su ekonomisti krivi za tržišni haos i nejednakosti, da li je Li Krasner konačno uspela da izađe iz senke svog supruga Džeksona Poloka, kada da očekujemo veštačke materice i koje će biti njihove neželjene posledice, kako Norvežani na severu čuvaju tradiciju, kakvi rajevi čekaju na netaknutim obalama Portugalije, zašto Amerikanci na operacije odlaze u Kankun, ali i kako je esktremna desnica sa YouTube-a zavladala Brazilom.
© 2019 The New York Times
Tagovi
