Roman Život na dah otkriva radostan i ponekad bolan proces upoznavanja samog sebe posmatran kroz prizmu ronjenja na dah. Glavna junakinja Una, uspešna poslovna žena iz Beograda, vodi naizgled dinamičan i ispunjen život, ali kada je povreda noge primora da miruje, ona uviđa da je zapravo postala stranac u sopstvenom životu i počinje da zaranja u svoje unutarnje biće.
Da li će Una tokom zarona uspeti da prevaziđe strahove ili će se prepustiti panici otkriva nam prvi roman Ane Grujović, pripremljen pod mentorstvom Zorana Živkovića.
Posle zarona postepeno me obuzima strah od ronjenja i osvajanja novih dubina; pritisak na pluća raste. Panika, kao krajnji vid uznemirenosti, predstavlja jedan od glavnih uzroka smrti u ronjenju na dah, jer izaziva plitko disanje, mentalnu usporenost i brži rad srca. Na takmičenjima se ne priznaju rezultati ako pri izronu takmičar izgubi svest. Ali ipak odlučujem da verujem svom telu.
Zašto se događaji u životu glavne junakinje posmatraju kroz faze ronjenja na dah?
Ronjenje na dah boravak je pod vodom između dva duboka udisaja; putovanje u nepoznato koje se ponekad opisuje i kao zaranjanje u sebe. Ideja je rođena tokom čitanja intervjua svetskog šampiona Gijoma Nerija iz Nice – grada u kome sam boravila tokom postdiplomskih studija – u kome on opisuje kroz šta sve ronilac prolazi tokom ronjenja na dan, i u fizičkom i u psihičkom pogledu.
Roman ukazuje na značaj pažljivog osluškivanja tela i duše, kao i verovanja u nevidljivu snagu života. Koliko je to moguće u našoj ubrzanoj svakodnevici?
Gotovo je nemoguće. Pod pritiskom svakodnevnih obaveza i trke sa vremenom, čovek može lako da se pretvori u mašinu za izvršavanje zadataka. Zbog toga treba ponekad zaustaviti vreme i zaroniti u svoje unutarnje biće.
Kako ste se odlučili na iskorak iz poslovnog sveta u književne vode?
Književnost je daleko suptilnija od poslovnog sveta; omogućava da zavirimo u dušu pojedinca.
Tagovi
