Životinje pakuju kofere i šta ćemo sad: Priča o Zoo vrtu, zašto je važan i šta bi preseljenje zapravo moglo da znači za grad

Mangup Sami, šimpanza čija bista krasi Beogradski zoo vrt, prva je asocijacija Beograđana na životinjsku oazu koja privlači sve porodice ovog grada. Sve ekskurzije, izlete, turističke obilaske. Njegova dva bega i šetnja po ulicama Dorćola, tada su izazvali veliku pažnju, a danas su mit ovog vrta. Mit koji, između ostalog, ovo mesto čini kultnim. Samija je za ruku kući vratio Vuk Bojović, „roditelj“ svih stanovnika beogradskog Vrta dobre nade. Prema poslednjim informacijama koje ovih dana kruže medijima i društvenim mrežama, životinje više neće imati priliku da u trenucima dokolice prošetaju po gradu.

Gradski menadžer Miroslav Čučković je rekao da je odluku o izmeštanju Zoološkog vrta, sa Kalemegdana na Adu Ciganliju donela nova gradska uprava.

Čučković je napomenuo da bi nove lokacije mogle da budu Ada Huja, Ada Ciganlija, ili “prostori za koje mi smatramo da bi trebalo da imaju neku vrstu novih sadržaja i mogućnosti da se u njih direktno ulaže“.

Gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić, potvrdio je da će nova lokacija Zoološkog vrta biti Ada Safari.

Jučerašnja najava i današnja potvrda gradonačelnika Šapića, izazvale su reakcije pristalica i onih koji se protive ovakvoj odluci.

Predsednik beogradskog Pokreta Slobodnih Građana Vladimir Pajić saopštio je danas da je izmeštanje Zoo vrta neophodno, ali da je odabir lokacije površan.

„Želimo Zoo vrt koji je prilagođen razvoju modernog Beograda, dobrobiti životinja i našim klincima kao i njihovim roditeljima i nastavnicima. Želimo da stvorimo prostor koji manje liči na zoološki vrt, a više na svojevrsni rezervat prirode i naučni centar u kojem će nastanjene životinje imati dostojanstvene uslove za život“, rekao je Pajić.

O ovoj temi, na drugačiji način, govorila je i supruga pokojnog Vuka Bojovića, dugogodišnjeg direktora beogradskog Zoo vrta.

„Šokirala sam se kad sam juče pročitala vest da gradonačenik Šapić seli zoološki vrt. Ne znam zašto bi ga izmestili kad funkcioniše najnormalnije“, izjavila je supruga Vuka Bojovića, i dodala je da će se boriti da vrt ostane na istom mestu za šta je „njen muž posvetio ceo svoj život“.

Ipak, kada se pogledaju izjave Vuka Bojovića deluje da on nije želeo po svaku cenu da spreči bilo kakve promene. On je više puta ponavljao da bi na Kalemegdanu trebalo da ostane manji deo Vrta, a da na drugu lokaciju bude prebačen veći deo životinja.

U jednom intervjuu 2007. je rekao:

“Napravio viziju vrta na Velikom ratnom ostrvu koji bi predstavljao Zemlju pre cepanja na kontinente, pri čemu bi životinje bile u delu sveta u kojem im je inače prirodno stanište. Osim toga, bili bi napravljeni i komercijalni sadržaji, poput kineskog restorana na mestu Kine ili replike Tadž Mahala pored koje bi bili smešteni”.

Bojović je, očigledno, razmišljao i o dobrobiti životinja, ali i simboličkom značaju beogradskog Zoološkog vrta.

On je štrajkovao glađu kada su prvi put govorili da žele da izmeste Zoo vrt. Zapravo, i počeli su sa izmeštanjem manjih objekata u vrtu. Tad se govorilo da se planira selidba vrta negde oko Krnjače u mesto Belo Blato. Govorilo se o drugim lokacijama kao što je Surčin.

Istorija

Vrt je institucija s tradicijom od skoro sto godina, osnovan je 12. jula 1936. godine na zemljištu koje je bilo u ličnom vlasništu Vlade Ilića, tadašnjeg gradonačelnika Beograda.

Od tada do danas, beogradski Zoo vrt bio je važna tačka u kulturnoj topografiji čitavog grada, prepoznatljiva slika Dorćola i starog Beograda. Vrt je od svog osnivanja prošao kroz različite faze, preživeo tri bombardovanja i uspeo da kroz svoje kapije, do svakog kutka grada i svakog čoveka koji je o Beogradu pisao, pusti pipke svojih legendarnih priča.

Jedna od kulturološki najzanimljivijih jeste ona koju je sa medijima podelio legendarni srpski pisac Duško Kovačević. On je otkrio da je inspiraciju za pisanje scenarija filma „Ko to tamo peva“ dobio u jednom izdvojenom novinskom pasusu u „Politici“ gde je opisano da je na dan 6. aprila 1941. bombom pogođen jedan autobus u kome su svi putnici izginuli.

„Pitao sam se ko su ti ljudi koji su putovali celu noć, od 5. aprila, prešli ogroman put sa svim preprekama i onda ih je zaustavila bomba sledeće jutro pri ulasku u Beograd. To vam je kao da vam je đavo seo u krilo“, kaže Kovačević.

Kovačević je pripovedao originalnu ideju završetka filma, gde je po njegovoj zamisli u scenariju trebalo da bude angažovan jedan italijanski cirkus koji bi sa svojim životinjama glumio da je napadnut Zoološki vrt, kako se i desilo u stvarnosti.

Tim spektaklom bi se zapravo završio dotični film, ali to nisu smeli da realizuju, jer je pred kraj snimanja (1980) preminuo Josip Broz Tito.

„A kada je on umro, bilo je zabranjeno da ptica preleti Jugoslaviju“, objasnio je autor.

Ipak, ta ideja nije ostala neiskorišćena, jer motiv rušenja Zoo-vrta je dramaturški upotrebljen u delu „Underground“ Emira Kusturice.

Najveći živi dramski i filmski stvaralac tada je reditelju predložio da se realizuje poznati fragment za film koji je osvojio Zlatnu palmu u Kanu 1995. godine.

Tako je jedna od najživopisnijih avantura u istoriji Zoo vrta, kada su životinje napustile svoje kaveze i mirno šetale Dorćolom, postala deo filmskih ostvarenja.

Mnoge životinjske i istorijske priče beogradskog Zoo vrta i jesu filmske.

Beogradskii Zoo vrt dom je aligatora Muje, najstarijeg aligatora na svetu. Beograd ga je usvojio kada je on bio još jako mali, a sada je već u svojim poznim godinama. Procenjuje se da ima oko 85, ali se ne zna tačno jer je svoja dokumenta izgubio u požaru tokom bombardovanja za vreme Drugog svetskom ratu.

Deka Muja koji je preživeo tri bombardovanja Beograda od skoro ima samo tri noge.

Slonica, sa duhovitim imenom Tvigi, došla je u Beograd kao tinejdžerka i nikad se više nije vratila u Holandiju gde je trebalo. Ona je prokrijumčarena iz Engleske i ovde je došla zbog ljubavi. Trebalo je da bude pozajmica za muškog slona, međutim nisu se skapirali i ostali su samo prijatelji. Posle sedam godina, kada je muški slon uginuo ostala je sama. Kao najstariji sisar u beogradu uživa pažnju posetilaca a uživa i u svojim omiljenim poslasticama, bundevama.

Noćna čuvarka Zoo vrta, keruša nemačkog ovčara, Gabi u podmaklim godina je sprečila bežanje jaguara, čime je sačuvala bezbednost građana. Smelo se borila protiv ove zveri koju su posle borbe ipak morali da uspavaju. Podignut je spomenik u znak njene hrabrosti, kako bi njena priča ostala upamćena.

Šimpanza Sami je brzo posle svog doseljenja u Beogradski Zoo vrt, bežao dva puta. Prvi put kada je prošetao dorćolskim ulicama prolaznici su ga u čudu posmatrali, sklanjali se da naprave prolaz. Policajci i radnici Zoo vrta uspeli su da ga usmere ka Kalemegdanu i Studentskom trgu kada je za njim došao direktor vrta Vuk Bojović, koji je uspeo da ga odobrovolji rekavši: „Hajde Sami, idemo kući“.

Nedugo zatim, iste godine, već poznati begunac ponovo je izašao na ulice Beograda. Ovaj put njegovu šetnju ispratilo je mnogo dece i odraslih, medija, čak su je i tadašnje radio stanice direktno penosile. Posle bezuspešnog ubeđivanja, odlučeno je da se Sami uspava i tako vrati u Zoo vrt, a njegov oporavak je trajao nekoliko dana.

Sami je uginuo 1992. godine, njegova bista nalazi se u Beogradskom zoo vrtu, na Kalemegdanu.

Kada se očekuje novi Zoološki vrt?

Podeljene reakcije na informaciju o premeštanju, ipak imaju najmanji zajednički sadržalac, koji se ogleda u dva pitanja: kada se očekuje novi Zoo vrt i šta će biti na mestu starog?

„Ne bih licitirao sa terminima“, rekao je Šapić. „Ne znamo koliko ce trajati pregovori za samo izmeštanje životinja. Nemamo to iskustvo. Najvažnije je da je doneta politička odluka da se to reši i da smo našli odgovarajuću lokaciju. Očekujem u dve do tri godine da možemo da vidimo kraj ovoga svega“.

U blizini Ade Safari živi i 273 porodica, u naselju Partizanski kamp, odnosno vikendicama i drugim objektima, a kojima je takođe potrebna pomoć za novi smeštaj. To bi moglo dodatno da uspori preseljenje.

„Oni neće ostati bez krova nad glavom, obezbedićemo im ono što im Zakonom sleduje“, zaključio je gradonačelnik.

Kada je u pitanju lokacija sa koje bi Zoo vrt trebalo da bude premešten, verovatno bi najbolji sagovornici za tu temu bili investitori i građevinske firme koje su „pikirale“ Kalemegdan kao potencijalno vrlo atraktivnu lokaciju za gradnju.

Iz okruženja nekih od investitora koji na tom prostoru već uveliko grade, za Nedeljnik su nezvanično potvrdili da preseljenje Zoo vrta nema nikakve veze sa njima.