LIČNOST GODINE – Dosije „Krušik“ jedan je od najvažnijih događaja u godini za nama, a posledice ove afere prevazilaze i granice Srbije. Tu je i razaranje državnih firmi stranačkim zapošljavanjem, i bahatost izabranih predstavnika vladajuće stranke, i enormno bogaćenje onih koji su, navodno sposobni, za rešavanje problematične srpske namenske industrije, i nepotizam, i borba stranih sila za uticaj na ovim prostorima. I to je sasvim dovoljno da redakcija Nedeljnika u tradicionalnom izboru za ličnost godine proglasi osobu koja je sve pokrenula, Aleksandra Obradovića (40), terminera proizvodnje u valjevskom „Krušiku“.
STVARI KOJE SRBI VOLE – Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju knjigu „Stvari koje Srbi vole“. „Šta je to što nas danas razlikuje od drugih naroda, ali i šta je to što imamo da ponudimo svetu? Koja su značajna mesta naše istorije na koja ponekad zaboravimo? U čemu je značaj naših običaja, a kakvo je njihovo poreklo? Zašto smo toliko zanimljivi i čudni strancima? Jesmo li stvarno duhovitiji, veseliji, ili nam samo više smeta promaja?“ U knjizi koju svi čitaoci dobijaju nabrojane su samo neke odlike koje Srbi vole i rade, a koje ih čine autentičnim.
MOND DIPLOMATIK – Čitaoce Nedeljnika očekuje još jedan poklon: novi broj Mond diplomatika na srpskom jeziku. Neke od tema kojima se bavi novi Mond su: „Otpor i uputstvo za smenu režima“, „Da li se francuska diplomatija okreće ka Rusiji?“, „Ljudi u kavezu Gaze“, „Zašto se kapitalizam nije rodio u Kini?“, „Državni udar, dobro poznat, u Boliviji“, „Šta to beše Treći svet?“.
SVETSKA BANKA – U analizi nazvanoj „Nova agenda rasta“, Svetska banka je istraživala kakve promene mogu podići stopu rasta u Srbiji do sedam odsto godišnje. Ta stopa bi za 10 godina udvostručila dohodak po glavi stanovnika, tako da bi građani relativno brzo od toga imali koristi, pošto zemlja ne raste dovoljno brzo da građane približi prosečnom životnom standardu ljudi u Evropskoj uniji. U novom Nedeljniku čitajte tekst Ekaterine Vostroknutove o tome zašto je srpskoj firmi potrebno tri puta više radnika nego onoj u EU da napravi isti proizvod.
FDIC – Jelena Mekvilijams, rođena Obrenić, šefica je FDIC, jedne od najznačajnijih finansijskih institucija u SAD. Od Matematičke gimnazije i Beograda – uz oca koji je bio jedan od onih štediša koji su u vreme početka ratova na svojoj koži osetili šta znači kada banke propadnu – gde je shvatila da posao može da se dobije samo preko veze, život je vodi preko Bare, na Berkli gde shvata koliko je za pojedinca važno obrazovanje, a za društvo – sistem. U novom Nedeljniku objavljena je njena priča.
MIRŠAJMER – „Šta su beogradski studenti bogu skrivili da ih iz NATO zemalja po pravilu posećuju samo bombaške apologete“, pita se Ljiljana Smajlović u kolumni u novom Nedeljniku.
IZBORI ILI PROTESTI – Dovoljno je primera da izlazak na birališta ne znači demokratiju. Posebno tamo gde se glas javnosti slabo čuje. Sklonost autokrata ka izborima i referendumima, koliko god bili politički teatar apsurda, počiva na pretpostavci da nude neku kompenzaciju za nedemokratsku vlast, piše Boško Jakšić u novoj kolumni u Nedeljniku.
IZBORI – Dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima uz posredovanje evroparlamentaraca je završen, ali je, uprkos tome, i dalje neizvesno da li će deo opozicije odustati od najavljenog bojkota izbora. Pitanje da li će vlast imati legitimitet ako veći deo opozicije bude bojkotovao izlazak na birališta i dalje je aktuelno, piše Nedeljnik u novom broju.
AMERIKA I BALKAN – Vučić i drugi su pozdravili angažovanje Palmera i Grenela, kao i najavu da bi Evropska unija takođe mogla da odredi specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan. Prihvatanje ovih zapadnih diplomata omogućava srpskim liderima da izbegnu naporno iznalaženje kompromisa i prihvatanje odgovornosti, piše Stiven Mejer u rubrici „Otvoreno“ u novom Nedeljniku.
DIGITALNO IZDANJE NEDELJNIKA DOSTUPNO JE NA NOVINARNICI
DRAŽA I VALJEVO – Šta spaja Bogoljuba Arsenijevića Makija, zvezdu pobune protiv Miloševića, i Aleksandra Obradovića, zvezdu pobune protiv Vučića? Odgovor nađite u novoj kolumni Dragoljuba Draže Petrovića u novom Nedeljniku.
RAMBO – Razvoj društva je mnogo sporiji proces od razvoja pojedinca, negdje je neko duhovito napisao da se društvo ponaša kao njegov najgluplji pojedinac, pa je razumljivo da je dio društva postao nestrpljiv, kaže Rambo Amadeus u intervjuu za novi Nedeljnik.
GUROVIĆ – Sem prebijanjem supruge i ćerke, Milan Gurović naneo je sebi popriličnu štetu i nečasnim načinom na koji se branio: svaljujući krivicu na suprugu, uz tvrdnje da mu se sve to dešava jer je „Milan Gurović i ima para“. Kada neko ko treba da bude primer, postaje bahat, ili nasilan, ili samoubeđen i agresivan, ili nešto iz tog spektra?
BORIS I IZBORI – U prošli četvrtak su građani Engleske, Škotske i Severne Irske poslali tri potpuno različite poruke. Englezi su glasali za Bregzit i Džonsona, Škoti za novi referendum i Stardžonovu, u Severnoj Irskoj glasalo se za Šin Fejn i ujedinjenje sa Irskom, piše Željko Pantelić u spoljnopolitičkoj analizi u novom Nedeljniku.
ZAGAĐENJE – „Hoćete li da dišete čist vazduh, ili ćete da vozite najjeftinija vozila?“, javno je upitao ministar Goran Trivan. Pa, kad već pitate, želimo da dišemo čist vazduh, piše Nedeljnik u novom broju.
NIKITOVIĆ – Ako umetničko delo kritikuje negativne pojave u društvu, verujem da tom istom društvu želi samo dobro. I da veruje samo u dobro, kaže u intervjuu za Nedeljnik Vasilije Nikitović, čiji rediteljski prvenac „Četiri ruže“ ovih dana puni bioskope po Srbiji.
DOPING – Predsednik Rusije Vladimir Putin više puta je objašnjavao da je afera oko dopinga politička igra i da odluke različitih federacija i komiteta nemaju nikakve veze sa sportom. I bio je potpuno u pravu. Čitava istraga o ruskom dopingu pokrenuta je upravo zbog toga što postoje osnovane sumnje da je osnova svega što se događa upravo politička, a brojni analitičari govorili su o istočnonemačkom modelu, ili još preciznije: o sovjetskoj zaostavštini.
ISPRAVKA: U originalnoj objavi je pisalo da je Stiven Mejer „bivši šef CIA za Balkan“. Portal raskrinkavanje.ba je utvrdio da se ova titula u regionalnim medijima pogrešno pripisuje Stivenu Mejeru najranije od 2010. godine. Mejer je zapravo bio zamenik šefa za Međuagencijsku radnu grupu za Balkan. Izvinjavamo se čitaocima
Tagovi
