Zlato, srebro, dukati, da li sad sve prodati?

Sve priče na kraju loše ostare, osim jedne – priče o zlatu. Obeležava početke, simbolizuje krajeve,  drugo je ime za krize. Za mnoge stvari u životu savet (jedan od netraženih) jeste „sada je pravo vreme“, ali –da li je tako i sa prodajom porodičnog, naseleđenog zlata?

Godina je 2023. i u toku su dva rata, na već odomaćenu ekonomsku krizu. U krizama sve pada, samo cena zlata raste i činilo bi se sasvim izvesnim da je kriza jedina sigurna okolnost kada je prodaja ove vrednosti u pitanju. Međutim, pre likvidacije (možda) porodičnog nasleđa treba porazmisliti ima li smisla i logike to učiniti baš sada.

Tokom perioda ekonomske neizvesnosti, zlato ima tendenciju da zadrži svoju vrednost. Osim toga, istorija nalaže da tokom godina raste u vrednosti, što podstiče ljude da kupuju i čuvaju zlato. No, kolika je kriza i u kakvoj je vezi sa zlatom?

„Kriza je duboka i sledeća godina ćemo u velikom broju država videti recesiju. Zlato je tradicionalno zaštita od inflacije i loših ekonomskih vremena. Ono samo po sebi nije investicija i ako pogledamo period od poslednjih 20, 30 godina, ono je katastrofa u odnosu na tržišta akcija. Zlato je baš to što jeste, plemenit metal. Ne postoje legitimni fondovi kojij ulažu u zlato. Jer, zlato je metal kao i svaki drugi koji se koristi u proizdvonji. Ti igrači, kao što su zlatari, odlično prođu sa zlatom jer je to njihov biznis. Svi drugi su spekulanti“, objašnjava za Nedeljnik filozof sa Wall Streeta Vladimir Đukanović.

Zlato se popelo na rekordno visoku vrednost drugu sezonu zaredom, pošto investitori hrle u tradicionalno i sigurno utočište usred nade u smanjenje kamatnih stopa u narednim mesecima.

„U poslednjih godinu dana cena zlata je skočila 11.6 odsto. Za to isto vreme SP500, dakle indeks 500 najvećih firmi u SAD je skočio 14.9 posto. Ovo je kada uporedim cenu zlata u evrima i zaradu u tom fondu. Dakle, i kada se čini da zlato hara, ono jedva da vrati slično kao tržište akcija. Na duge staze, to je luzerska priča“, priča Đukanović.

Zlato je prilično stabilno raslo od početka oktobra, kada je menjalo vlasnika po ceni od 1.820 dolara po unci.

Gold hits new all-time high pic.twitter.com/nAckjfdVsH

— Simon Brown (@SimonPB) December 4, 2023

Između 2011. i 2021. godine, američke akcije su se vratile 14.55 posto godišnje. Zlato je bilo na nuli, što predstavlja blagi pad. Da je 2011. neko uložio 10.000 evra u akcije, danas bi imao 38.900 evra, objašnjava Đukanović. Pruža paralelu sa ulaganjem u zlato, sa kojim profita ne bi bilo. Štaviše, bilo bi manje od originalnog uloga.

Iz arhive Vladimira ĐukanovićaArhiva Vladimira Đukanovića, filozofa sa Wall Streeta

Cena zlata zavisi kao i cene u globalu. Kako priča naš sagovornik, glavni akteri su ponuda i potražnja.

„Zavisi od ponude i potražnje, kao i svaki drugi metal. Uloga zlata je nakon napuštanja zlatnog standarda u finansijama bitno opala. Danas je zlato toliko omali deo u svetu investicija da je zanemarljivo. Nije tema. Ali, nosi tu stigmu i dalje jer je vekovima bilo osnova finansijskih sistema. Moderne finansije nemaju mesto za zlato jer je to primitivan način razmene dobara“, kaže Đukanović i dodaje da bi iste sekunde prodao zlato i kupio SP500 fond.

„Uvek je vreme za prodaju zlata. Zlato nije investicija, zlato je metal. Na ovakvim tržištima, gde su ljudi slabo edukovani u smislu investicija, od zlata se još pravi fama. Investitori ne kupuju zlato“, zaključuje on.