Ako se potrošnja antibiotika znatno ne smanji, predviđa se da će do 2050. godine više od deset miliona ljudi u svetu godišnje umirati od infekcija prouzrokovanih bakterijama otpornim na antibiotike.
Najčešći razlog za propisivanje antibiotika su akutne respiratorne infekcije, iako na većinu njih antibiotici ne utiču, a mogu da izazovu i nuspojave kao što su osip, stomačni bolovi, proliv i povraćanje, piše B92.
Činjenica je da mnogi lekari pribegavaju tzv. defanzivnoj medicini, odnosno propisuju lekove na pritisak pacijenata. Petina pacijenata sa akutnim respiratornim infekcijama od svog izabranog lekara traži antibiotik i dobije ih.
Istraživanje sprovedeno na uzorku od 1.273 lekara pokazuje da skoro svaki drugi lekar (49%) retko udovoljava zahtevima pacijenata kada je reč o lečenju, skoro trećina (30%) često, dok samo 12 odsto njih to nikada ne čini. Preostalih osam odsto to rade uvek i vrlo često.
Australijsko istraživanje je pokazalo da više od polovine izabranih lekara pristaje da propiše antibiotik za akutne respiratorne infekcije da bi zadovoljili očekivanja bolesnika.
Istovremeno, sami lekari smatraju da propisivanje antibiotika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti nije uzrok za razvoj rezistencije na antibiotike, već ga vide u bolničkom propisivanju ili u masovnoj veterinarskoj primeni.
Kao moguće strategije za rešavanje problema neracionalnog propisivanja antibiotika sugeriše se nekoliko mera.
To su: odloženo propisivanje uz pažljivo praćenje, podeljena odluka koja podrazumeva komunikaciju sa pacijentom i pojašnjavanje pogrešne percepcije, zatim napisana uputstva za bolesnike koja na jednostavan način mogu da redukuju primenu antibiotika kod akutnih respiratornih infekcija.
Tagovi
