Udruženje pacijenata Srbije na današnjoj konferenciji za novinare ukazalo je na značaj podizanja svesti u javnosti o tumorima glave i vrata, karcinomima mokraćne bešike i bubrežnih ćelija.
Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije istakao je da je neophodno istaći probleme sa kojima se suočavaju pacijenti oboleleli od ovih bolesti, medju kojima je jedna od ključnih dostupnost potrebnih terapija. Cilj ove onkološke koalicije, koja deluje u okviru Udruženja pacijenata Srbije je da svi pacijenti u Srbiji imaju jednak pristup terapijskim opcijama i uslovima lečenja, kao pacijenti u zemljama u okruženju.
Dr sci. med. Tamara Ursulović, onkolog sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije naglasila je da su pojava i dostupnost novih radioterapijskih tehnika dragocene u lečenju pacijenata sa tumorima glave i vrata. Nažalost, u medikamentoznom lečenju ovih tumora u našoj zemlji i dalje veliki problem predstavlja ograničena upotreba biološke terapije i nedostatak imunoterapije, a koje nisu u skladu sa aktuelnim svetskim preporukama. Tumori glave i vrata čine samo šest odsto svih malignih bolesti u humanoj populaciji i nisu do sada bili prepoznati kao vodeći na listama prioriteta za lečenje u našoj zemlji. Ali i njima treba pružiti jednaku šansu za savremeno lečenje zato što su veoma agresivni, vidno narušavaju izgled i imaju kratko ukupno preživnjavanje sa trenutno dostupnim lečenjem.
Prof. dr Zoran Džamić sa Klinike za urologiju, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, istakao je da je rak mokraćne bešike je siroče onkologije jer dugo godina nije postojala inovativna terapijska opcija za lečenje ovih bolesnika. Hemioterapija podrazumeva standard lečenja za uznapredovali i metastatski rak mokraćne bešike uz hirurgiju. Poslednjih godina imunoterapija sama ili u kombinaciji sa novim klasama lekova je pokazala značajno produženje preživljavanja za ove bolesnike. Ovo predstavlja novi standard lečenja raka mokraćne bešike svuda u svetu u prvoj liniji prema internacionalnim vodičima. Takodje u drugoj liniji lečenja postoje nove terapijske opcije. U Srbiji inovativne terapijske opcije nisu dostupne za lečenje ovih bolesnika.
O karcinomu bubrežnih ćelija prof. Džamić je rekao da se ova vrsta karcinoma nalazi na 3. Mestu medju urološkim malignitetima– posle karcinoma prostate i bešike, I da čini oko 3% svih maligninteta u odraslih. Muškarci obolevaju skoro tri puta češće nego žene. Preživljavanje kod karcinoma bubrežnih ćelija varira u odnosu na stadijum bolesti pri dijagnozi, pa je tako preživljavanje duže ako se bolest rano otkrije i ako je kurativna hirurgija moguća. 5-godišnje preživljavanje u stadijumu I bolesti je 90%, dok je u stadijumu III bolesti samo 30%. Nažalost, kod trećine pacijenata u trenutku postavljanja dijagnoze pacijenti već imaju metastaze, dok se kod druge trećine pacijenata godinu od postavljanja dijagnoze ili hirurškog lečenja, razviju metastaze
Prof. Džamić je reakao da kod uznapredovalih stadijuma bolesti, terapija se oslanja na primenu sistemske terapije (lekova), i u poslednje vreme i u svetu i kod nas bilo je važnih pomaka u smislu primene inovativnih lekova i poboljšanja ishoda lečenja.Kao i u drugim lokalizacijama, i ovde je važno najefikasnije lekove i njihove kombinacije uvesti u lečenje što ranije, kada su pacijenti dobrog ošteg stanja, i kada se od terapije očekuje najbolji odgovor.
Zahvaljujući razumevanja RFZO-a i Ministarstva zdravlja, mi u ovom trenutku na Listi lekova koji se izdaju na teret RFZO-a raspolažemo sa gotovo svim klasama lekova neophodim za savremeno lečenje ove bolesti prema svetskim standardima, samo je neophodno izvršiti preraspodelu postojećih lekova u smislu redosleda primene i proširiti listu već primenjivanih imuno-onkoloških lekova i TKI inhibitora.
Kombinacija 2 imuno – onkološka leka, kao i kombinacija imuno-onkološkog leka i TKI inhibitora trenutno u svetu predstavljaju standard lečenja, i mi se nadamo da ćemo i u Srbiji ove modalitete lečenja imati uskoro na raspolaganju.
-Ono što može da uradi društvo, kao i svaki pojedinac, je da se bavi prevencijom negujući zdrave životne navike, kao i ranim otkrivanjem bolesti. Bol i pojava krvi u urinu se navode kao mogući simptomi, ali samo kod 5%-7% pacijenata. Skrining koji podrazumeva analizu urina i ultrazvučni pregled jednom godišnje ili jednom u 2 godine, može da otkrije karcinom bubrega u ranoj, tj u asimptomatskoj fazi, kada pacijenti imaju ogromnu šansu da se potpuno izleče, naglasio je prof. Džamić.
Tagovi
