Zašto su žrtve ćutale dosad, ima li njihove odgovornosti, da li dete i neko ko je maloletan može biti „kriv“ kad mu se dešava nešto tako
strašno kao zlostavljanje, kako roditelji nisu ništa primetili i da li su i oni krivi, samo su neka od pitanja koja su se pojavila pošto je više devojaka prijavilo Miroslava Aleksića zbog silovanja.
Čujemo komentare da je neko „sa 16,17 svesna osoba“ i da je nemoguće da mu se dogodi seksualno zlostavljanje i da se ono ponavlja a da se o tome ćuti i trpi. Zašto žrtva, dete ili maloletna osoba, ne može biti kriva?
„Žrtva ne može ni u kom slučaju da bude kriva. Niti žrtve daju povoda, niti dobrovoljno pristaju na ovakvu vrstu odnosa. Znam da oni koji su na strani zlostavljača, a takvih uvek ima, kažu da je ovo dobrovoljni čin. Nije, jer je zlostavljana osoba uvek u mreži zlostavljača, brižljivo isplaniranoj, godinama smišljanoj. Tačno je da žrtva trpi, prag tolerancije se pomera u meri da je takvim osobama lakše da „otcepe“ realnost i gotovo poveruju u to da je ovo normalno. Pa zlostavljač je neko kome svi veruju, svi ga poštuju, osoba od ugleda kojoj se predaju deca na čuvanje i vaspitanje. To je fini gospodin iz susedstva, sjajan prijatelj roditelja, očev kolega, instruktor ko zna čega što na ovom
svetu postoji“, kaže za Nedeljnik Vesna Brzev-Ćurčić, psihoanalitičar, specijalista medicinske psihologije i višedecenijski spoljnisaradnik Incest trauma centra u Beogradu, sa gotovo trideset godina iskustva u radu sa žrtvama silovanja i zlostavljanja.
O svim ovim pitanjima i problemima, koji su pokrenuti prethodnih dana u javnosti zbog slučaju Miroslava Mike Aleksića, u velikom intervjuu za štampano izdanje Nedeljnika od 21. januara, govorila je Vesna Brzev-Ćurčić.
SPECIJALNO IZDANJE NEDELJNIKA NA SVIM KIOSCIMA: Hrabro i potresno svedočenje Milene i drugih devojaka o sistematskom zločinu kakav Beograd ne pamti. Cela priča o zlostavljanju, manipulaciji i prevari „vrsnog pedagoga“ Miroslava Aleksića…
SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU I KNJIGU O JOVANKI BROZ
Tagovi
