Znate li šta su disomnije?

Koliko često mislite o spavanju? To je segment života o kome obično počnemo da promišljamo tek kada nam zafali koji sat sna, ili dok se prevrćemo nemoćni u pokušaju da to brojanje ovaca jednom prekine uspavljivanje. Možda je korisno upoznati se sa terminom – dispomnije.

Prva asocijacija verovtno insomnija, ali niste daleko od tačnog odgovora.

Kako piše Verywell Mind, disomnije su grupa poremećaja spavanja koji utiču na vreme, kvalitet ili količinu sna.

Poremećaji spavanja, takođe poznati kao poremećaji spavanja-buđenja, uključuju više od 80 različitih stanja sa različitim simptomima.

Disomnije su jedna grupa poremećaja spavanja. Da bismo razumeli koji tipovi stanja spadaju u disomnije, korisno je razumeti kako su različite vrste poremećaja spavanja klasifikovane.

Poremećaji spavanja se široko klasifikuju u dve vrste: primarni poremećaji spavanja (nisu uzrokovani drugim zdravstvenim stanjima) i sekundarni poremećaji spavanja (uzrokovani drugim zdravstvenim stanjima, kao što su depresija, moždani udar, artritis, astma ili problemi sa štitnom žlezdom).

Primarni poremećaji spavanja dalje se dele parasomnije, karakterisane abnormalnim aktivnostima tokom spavanja, kao što su hodanje u snu ili noćni strahovi, i disomnije, koje su  karakterisane poteškoćama u uspavljivanju ili održavanju sna. Česti simptomi uključuju osećaj neispavanosti i ekstremnu pospanost tokom dana.

Šta je sindrom odložene faze spavanja?

Disomnije se mogu široko klasifikovati u tri vrste:

• Intrinzični poremećaji spavanja: disomnije uzrokovane unutrašnjom disfunkcijom koja utiče na vašu sposobnost spavanja.
• Ekstrinzični poremećaji spavanja: disomnije uzrokovane spoljnim faktorima koji utiču na san, kao što su okolina ili vaše zdravstvene navike.
• Poremećaji cirkadijanskog ritma: disomnije uzrokovane nepravilnim vremenima ili rasporedima koji ometaju unutrašnji sat tela, ili cirkadijanski ritam.

Intrinzične disomnije:

• Insomnija: može otežati uspavljivanje ili održavanje sna, uzrokujući da ležite budni noću, budite se prerano ili se osećate umorno kad se probudite. Često je uzrokovana stresom ili emocionalnim stresom.
• Narkolepsija: neurološko stanje koje može ometati sposobnost mozga da kontroliše cikluse spavanja i buđenja. Možete se osećati odmorni kada se probudite, ali onda se osećati veoma pospano tokom dana, što može uzrokovati da zaspite dok govorite, jedete ili vozite. Neki ljudi sa narkolepsijom takođe se često bude noću.
• Hipersomnija: karakterisana ekstremnom pospanošću tokom dana koja može otežati ostajanje budnim i alertnim, uprkos adekvatnom snu tokom noći.
• Opstruktivna apneja u snu (OSA): stanje gde vaše disanje privremeno prestaje dok spavate, zbog blokiranih ili suženih disajnih puteva u grlu. Ovo stanje je obično praćeno glasnim hrkanjem, iako ne znači da svi koji hrču imaju apneju u snu.
• Sindrom nemirnih nogu (RLS): Takođe poznat kao Willis-Ekbom bolest, sindrom nemirnih nogu karakteriše neprijatne senzacije u nogama koje su praćene snažnom potrebom da ih pomerate. Simptomi obično počinju u kasnim popodnevnim ili večernjim satima i najteži su noću, jer otežavaju uspavljivanje ili ponovno uspavljivanje ako se probudite tokom noći.
• Poremećaj periodičnog pokreta ekstremiteta (PLMD): Ovo stanje je karakterisano čestim, nekontrolisanim pokretima ekstremiteta tokom spavanja, što otežava kvalitetan san. Ruke i noge mogu se trzati ili savijati nekoliko puta u minuti tokom nekoliko sati sna.

Ekstrinzične disomnije uključuju:

• Loša higijena spavanja: Higijena spavanja podrazumeva održavanje zdravih navika oko sna, kao što su odlazak na spavanje u isto vreme svaki dan, izbegavanje elektronskih ekrana pre spavanja i održavanje sobe tamnom, tihom i hladnom. Istraživanja pokazuju da loša higijena spavanja može uticati na kvalitet sna.
• Sindrom noćnog jedenja (NES): može se javiti uz insomniju. Može uzrokovati da se budite nekoliko puta tokom noći da jedete, što vam može dati osećaj da ne možete ponovo zaspati osim ako nešto ne pojedete. Ovo stanje je povezano sa povećanim rizikom od gojaznosti, dijabetesa i visokog krvnog pritiska.

Poremećaji cirkadijanskog ritma uključuju:

• Poremećaj spavanja zbog smenskog rada (SWSD): obično pogađa ljude koji rade neregularne sate, kao što su noćne smene ili rotirajuće smene. Unutrašnji sat vašeg tela ima poteškoća u prilagođavanju neregularnim vremenima, što uzrokuje poteškoće u uspavljivanju, održavanju sna ili spavanju u željeno vreme.
• Sindrom jet lag-a: Putovanje kroz više od dve vremenske zone može poremetiti vaš cirkadijanski ritam, uzrokujući osećaj dezorijentacije, glavobolje i teškoće u prilagođavanju cirkadijanskim ritmovima novog mesta u kojem se nalazite. Simptomi mogu trajati nekoliko dana ili nedelja dok ne uskladite svoj raspored spavanja.
• Sindrom odložene faze spavanja (DSWPD): Ovo stanje obično pogađa adolescente i uzrokuje da idu na spavanje nekoliko sati kasnije nego obično, što otežava buđenje na vreme ujutru. Adolescente sa ovim stanjem često opisuju kao „noćne ptice“ i su više alertni u kasnim večernjim ili noćnim satima nego tokom dana.
• Sindrom napredne faze spavanja (ASPS): Ovo stanje može uzrokovati da idete na spavanje i budite se ranije nego većina ljudi. Možete imati poteškoća da ostanete budni noću i teškoće u ponovnom uspavljivanju ako se budite rano ujutru.
• Poremećaj nespavanja u trajanju od 24 sata (N24SWD): Ljudi sa ovim stanjem imaju istu dužinu spavanja po danu, ali njihov unutrašnji sat je kraći ili duži od 24 sata, tako da njihov cirkadijanski ritam dnevno varira za jedan ili dva sata. Kako percepcija svetlosti igra glavnu ulogu u regulisanju cirkadijanskih ritmova, većina ljudi sa poremećajem nespavanja u trajanju od 24 sata je potpuno slepa.
  Poremećaji spavanja, takođe poznati kao poremećaji spavanja-buđenja, uključuju više od 80 različitih stanja sa različitim simptomima.

Simptomi 

Ako imate disomnije, simptomi koje doživljavate mogu varirati u zavisnosti od vrste poremećaja spavanja.

Ovo su neki od najčešćih simptoma disomnije:

• Poteškoće u uspavljivanju kada treba
• Često vam treba više od 30 minuta da zaspite noću
• Poteškoće u buđenju ujutru
• Budite se više puta tokom noći i imate poteškoća da ponovo zaspite
• Budite se prerano ujutru i ne možete ponovo da zaspite
• Budite se uz osećaj umora, imate utisak kao da niste spavali
• Osećaj ekstremne pospanosti tokom dana
• Česti dnevni odmor
• Uspavljivanje u neprimerenim trenucima tokom dana, ponekad dok jedete, govorite ili vozite
• Glasno hrkanje dok spavate, ili pravljenje drugih zvukova kao što su cikanje, zapanjivanje ili gušenje
• Privremeni prekid disanja dok spavate
• Iskustvo neprijatnih peckanja ili puzanja u ekstremitetima uveče ili noću dok pokušavate

Dijagnostiku treba da obavi stručno lice, specijalozovano u oblasti spavanja. Ono što možete očekivati u tom procesu je najpre razgovor sa i ispitivanje o simptomima, pregled vaše lične i porodične medicinske istorije, obavljanje fizičkog pregleda i provođenje studije spavanja (polisomnografija) kako bi se pratili različiti biološki parametri tokom spavanja.

Lečenje 

Tok lečenja može varirati u zavisnosti od vrste disomnije. Opcije lečenja mogu uključivati:

• Kognitivno-bihevioralnu terapiju kako bi se smanjila vaša anksioznost oko uspavljivanja
• Vežbe opuštanja kako bi vam pomogle da upravljate nivoima stresa
• Terapiju svetlom, posebno ujutro, kako bi se resetovao unutrašnji sat
• Korišćenje CPAP (kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima) aparata, ako imate apneju tokom spavanja
• Lekove, poput tableta za spavanje, koji se obično prepisuju za kratkoročno korišćenje
• Suplementi, poput melatonina, koji pomažu nekim ljudima, ali se takođe preporučuju samo za kratkoročno korišćenje
• Dobre navike higijene spavanja
• Uravnotežena, nutritivna ishrana i aktivan stil života

Disomnije su grupa poremećaja spavanja. Ako imate jedan ili više ovih poremećaja, možete se osećati umorno, iritirano i nesposobno da funkcionišete tokom dana. Vremenom ćete možda primetiti da vaš rad, škola, odnosi i društveni život pate zbog hroničnog nedostatka sna.

Ako ne spavate dobro, dobro bi bilo da se javite lekaru. U najmanju ruku, to je prevencija, u najveću – poboljšanje kvaliteta života.