(Beta) – Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emaunele Žofre izjavio je danas da će, nakon devet godine podrške reformi javne uprave u Srbiji u vrednosti od 214 miliona evra, do 2025. biti uloženo još 30 miliona evra za sprovođenje dodatnih mera za poboljšanje administracije.
„EU će nastaviti da pruža stručnu i finansijsku podršku u procesu uspostavljanja inkluzivne, transparentne, otvorene, profesionalne, javne uprave u Srbiji orijentisane ka građanima. Najznačajnija pomoć reformi javne uprave u narednom periodu je sektorska budžetska podrška od 30 miliona evra, čiji cilj je da dodatno podrži sprovođenje konkretnih mera reforme u period 2023-2025“, kazao je Žofre agenciji Beta.
Istakao je da se od početka reforme javne uprave u Srbiji može uočiti niz pomaka, na primer u pružanju usluga, posebno u e-uslugama za građane I privredu.
„Međutim, mora se reći da još treba preduzeti niz aktivnosti i da je neophodan dalji napredak u ovoj oblasti, kao što su planiranje i upravljanje kapitalnim investicijama ili depolitizacija visoke državne službe. Stoga je od velikog značaja da se ovaj process reformi nastavi“, rekao je Žofre.
Podsetio je da je dosadašnja podrška EU reformi javne uprave u Srbiji pokrivala različite segmente, od upravljanja javnim finansijama, carine, poreske uprave do digitalizacije javne uprave, takozvane e- uprave, ali i upravljanja ljudskim resursima i javnim politikama.
Žofre je kazao da je EU, zajedno sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), utvrdila nekoliko principa javne uprave koji služe kao obrazac onoga što dobra uprava podrazumeva u smislu efikasnosti, slobode upliva politike, transparentnosti i odgovornosti prema građanima.
Pored efikasnijih usluga za građane i privredu, reforma javne uprave, ukazao je, treba da pripremi srpsku administraciji i za preuzimanju važnih obaveze koje su sve zemlje imale u pretpristupnoj i postpristupnoj fazi pridruživanja EU.
„To znači da se, kada postane deo EU, od Srbije očekuje da bude sposobna da obavlja dužnosti koje svaka država članica ima kao rezultat pristupanja Uniji, kao i da poseduje administrativne kapacitete da ostvari korist od toga što je deo EU“ , naveo je Žofre.
On smatra da je javna uprava lice države.
„Iako je Srbija ostvarila značajan napredak u pružanju usluga i unapredila neke aspekte upravljanja ljudskim resursima, odgovornosti, kreiranja politika i upravljanja javnim finansijama, naravno da postoji prostor za dalja unapređenja u mnogim oblastima“, naveo je šef delegacije EU u Srbiji.
Kako je objasnio, to treba da znači stvarnu realizaciju reforme javne uprave među svim vladinim kancelarijama i resornim ministarstvima.
„Postoji hitna potreba da se počne sa striktnom primenom propisa o zapošljavanju i postavljanju najviših menadžera. Pored toga, lista kratkoročnih prioriteta treba da uključi i povećanje transparentnosti rada Vlade, obezbeđivanje inkluzivnog i otvorenog procesa kreiranja politika, jačanje kapaciteta Upravnog suda i nezavisnih regulatornih tela, između ostalog“, naglasio je Žofre.
Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević kazala je agenciji Beta da je cilj reforme da pored ostalog državna uprava prestane da bude monopol upravljačkog sistema države, već posatne servis građana i privrede, odnosno da je nužna njena profesionalizacija i depolitizacija, te da u ovom procesu Srbija kao najvećeg saradnika ima u EU.
Dodala je i kako je bitno da građani i privreda shvate da je reforma javne uprave stalan proces.
„Imamo napredak u elektronskim uslugama, obučavamo administarciju, bolje je upravljanje ljudskim resursima i javnim finansijama, ali EU očekuje više. Mi smo duboko zagazili u reform državne uprave, ali ne mogu da kažem da smo na kraju ove reforme, jer se stalno moramo prilagođavati“, rekla je ministarka.
Kako je naglasila, samo uz odgovarajući administrativni kapacitet Srbija može da sprovede sve neophodne reforme predviđene procesom pristupanja EU i pregovaračkim poglavljima.
„Iskustva drugih zemalja nas uče da bez adekvatnih administrativnih kapaciteta, organi javne vlasti ne mogu služiti potrebama građana i privrede, niti upravljati raznim procesima, projektima i fondovima povezanim sa pristupanjem EU“, kazala je Miščević.
Prema njenim rečima, najbolji primer da se shvatiti važnost administrativnih kapacitete jeste upravo korišćenje fondova EU, što zahteva veći broj ljudi u administraciji sa novim znanjima koja se odnose na sredstva koje Srbija može koristiti kao država članica.
„Do sada smo od 2002. godini dobili više od četiri milijarde evra i u stanju smo da prihvatimo ta sredstva, na godišnjem nivou oko 200 miliona evra. Ali kako se približavamo taj obim sredstava raste“, navela je Miščević.
Ipak, kako je dodala, već „godinama unazad Srbija ne koristi pun potencijal raspoloživih sredstava upravo zbog nedostatka tehničkih i administrativnih kapaciteta“, jer se pored ostalog pokazalo da je raditi u administraciji nekonkurentno, a tu je i odliv onih koji su sposobni da programiraju fondove.
„Imajući u vidu da su pretpristupni fondovi oko sedam puta manji od strukturnih, ovaj problem postaje još izraženiji nakon pristupanja EU“, kazala je Miščević.
Zbog toga, kako je istakla, država pokušava da zadrži ljude u administraciji unapređenjem i posebnim stimulisanjem.
Do sada su reforme javne uprave u Srbiji omogućile da se uštedi 350 miliona sati čekanja na šalterima, da se administrativni procesi brže završavaju, uz znatno manje troškove.
Tagovi
