Gogoljev „Šinjel” umesto „Revizora”, Sremčevi „Ibiš aga” i „Kir Geras” umesto „Zone Zamfirove”, ali i horor romani poput „Frankeštajna”, samo su neke od novina u lektiri koja čeka učenike drugog razreda gimnazije od naredne školske godine, prenela je Politika.
Zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) Dejana Milijić Subić kaže da je uvođenje novih, intrigantnih književnih dela u lektiru pokušaj da se u nastavu srpskog jezika i književnosti uvede dijalog književnih epoha.
Kada je realizam u pitanju došlo je do manjih izmena, pa je tako Gogoljeva drama „Revizor”, zamenjena drugim njegovim delom „Šinjel”.
Milijić Subić kaže da su se za to odlučili jer se gimnazijalcima u četvrtoj godini predoči čuvena rečenica Dostojevskog „Svi smo mi izašli iz Gogoljevog šinjela”, a da oni ne znaju o čemu je reč jer nisu čitali „Šinjel”.
Na spisku obavezne lektire je i dalje „Čiča Gorio” Onore de Balzaka, Tolstojeva „Ana Karenjina”, ali je izostavljena „Zona Zamfirova” Stevana Sremca.
„Odlučeno je da se Zona Zamfirova ne radi, jer je film toliko popularan da se učenici zadržavaju u domenu filmske produkcije, a ne čitaju delo. Uveli smo neka druga Sremčeva dela kao što su ‘Ibiš aga’ ili ‘Kir Geras’“, pojasnila je Milijić Subić za Tanjug.
Od dela našeg nobelovca Ive Andrića za gimnazijalce će i dalje obrađivati „Put Alije Đerzeleza” i „Most na Žepi”, ali su spisku prvi put pridodata i „Anikina vremena”.
Aleksandar Puškin je ostao u obaveznoj lektiri sa delom „Evgenije Onjegin” dok su „Cigani” sada u izbornom paketu, a bili su u obaveznom. Takođe, Molijer je iz obavezne lektire predviđen u izbornom delu.
Đaci će obrađivati i više pesama Laze Kostića, te će osim „Santa Maria della Salute” i „Među javom i međ snom” ubuduće analizirati i „Spomen na Ruvarca”.
Novo u ponudi lektire je delo Vuka Karadžića „Pismo knezu Milošu”, dok je do sada bio „Uvod u rječnik” i Kritika na roman Ljubomiru u Jelisijumu.
Od baroknih dela ostala su u obaveznoj lektiri dela Zaharija Orfelina, dok je đacima i profesorima ostavljeno da odaberu neka dela iz savremene književnosti ili iz istorije književnosti, kao što je Pedro Kalderon de la Barka „Život je san”, zatim poezija Milisava Tešića, roman Radoslava Petkovića „Sudbina i komentari”, pripovetke Milorada Pavića, kao što je „Silazak u Limb” ili „Izvrnuta rukavica”.
„Kada je prosvetiteljstvo u pitanju Dositej je ostao nosilac tog programa. Međutim, pored dela ‘Pismo Haralampiju ‘ i ‘Život i priključenija’ ovoga puta je uvršćena i pesma ‘Vostani Serbije’ jer ona predstavlja sublimaciju prosvetiteljskih ideja”, pojašnjava Milijić Subotić.
Kada je romantizam u pitanju, ima dosta promena, te je tako delo Viktora Igoa „Predgovor Kromvelu”, zamenjeno Novalisovim esejima.
U izbornom paketu dat je širok izbor novih književnih dela, kao što su horor priče Edgara Alana Poa „Pad kuće Ušera”, „Maska crvene smrti”.
„Tu je Meri Šeli sa svojim ‘Frankeštajnom’, prva žena koja je napisala horor roman. Takođe, roman savremene književnosti Mirjane Novaković ‘Strah i njegov sluga’, koji je pobudio veliko interesovanje javnosti kada se pojavio. Govori o istorijskom događaju, gde je komisija Austrougarske došla u Srbiju da istraži priče o vampirizmu”, naglašava Milijić Subić.
U izbornom paketu lektire za drugi razred gimnazije predloženo je 19 naslova, a učenici i profesori biraju osam koje će obrađivati.
Osim lektire, u programu nastave za srpski jezik i književnost za drugi razred gimnazije, predviđeno je da profesori u radu sa učenicima više pažnje posvete govornim veštinama i pravopisu.
Tagovi
