U subotu 22. juna biće održan Dan Beogradskih urbanih oaza u okviru programa 19. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture. Ovaj događaj deo je projekta Beogradske urbane oaze koji će osvežiti tri zapostavljena urbana prostora u Beogradu – Centar za Integraciju Mladih na Zvezdari, Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju na Julinom Brdu, kao i lokacija blizu arboretuma Šumarskog fakulteta na Banovom Brdu
Beogradske Urbane Oaze je projekat EUNIC Srbija, mreže nacionalnih instituta Evropske unije u Srbiji, Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), Univerziteta u Beogradu – Arhitektonskog i Šumarskog fakulteta, Centra za integraciju mladih (CIM) i Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju. O tome na koji način je koncipiran projekat i koje su njegove glavne ideje, razgovaramo sa Zoricom Milisavljević, koordinatorkom programa kulture u Goethe-Institutu.
S kojom inicijalnom motivacijom ste pokrenuli projekat Beogradske urbane oaze?
Za projekat „Beogradske urbane oaze“ inspiraciju sam pronašla u jednom domaćem i jednom nemačkom autoru. Berlinski umetnik i arhitekta Martin Kaltvaser radio je od sredine 1990-ih do svoje smrti 2022. godine na projektima u javnom prostoru koji se kritički bave savremenim potrošačkim društvom. Svoja istraživanja pretvarao je u objektne i arhitektonske intervencije u javnom prostoru, pri čemu je koristio materijale koji se već nalaze u datom urbanom okruženju. Ove konstrukcije često su nastajale na participativan način i imale aktivirajući efekat na zajednicu. Jedan od njegovih projekata nosio je naslov „Oaze“ tako da naziv našeg projekta predstavlja omaž ovom nemačkom inovatoru.
Pored Martina Kaltvasera, inspiraciju sam pronašla u prvoj mapi urbanih toplotnih ostrva Beograda koju je izradio dr Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta Beogradskog univerziteta. Na ovoj mapi jasno se izdvajaju „oaze hlada“, zelene površine na kojima je temeratura niža i do 6 stepeni u odnosu na urbanija mesta u gradu. Procenjuje se da će do 2025. godine dve trećine stanovnika planete Zemlje živeti u gradovima. Beograd, poput svih većih gradova širom sveta, beleži značajan rast i po veličini i po broju stanovnika. Ovo je našem gradu donelo neke nove prilike, ali i izazove dok se hvata u koštac sa problemima zagađenosti, buke, gužvi u saobraćaju i urbane gentrifikacije.
Deset članica mreže nacionalnih instituta za kulturu Evropske Unije – EUNIC (Goethe-Institut, Poljski Institut, Ambasada Švedske, Austrijski Kulturni Forum, Italijanski Institut za kulturu, Ambasada Portugala, Francuski Institut, Češki centar Beograd, Collegium Hungaricum, i Ambasada Slovenije) prepoznalo je značaj ove teme i kao odgovor na nju javio se projekat „Beogradske urbane oaze“. Ovaj projekat za prioritet ima metodologiju koja podrazumeva obnovu i revitalizaciju urbanih celina u direktnoj saradnji sa lokalnom zajednicom. To znači da naša ideja predstavlja samo početni impuls za sopstvenu realizaciju i nadogradnju kroz sve uključene aktere.
Kako ste zamislili transformaciju Beogradskih urbanih oaza?
Transformacija i revitalizacija odabranih lokacija dešava se u interakciji između studenata Šumarskog i Arhitektonskog fakulteta, štićenika oba Centra i lokalne zajednice. Sva tri lokalna partnera imaju veliko iskustvo u projektima koji podrazumevaju participaciju aktuelnih i budućih korisnika, kao i uključivanje lokalne zajednice u proces revitalizacije urbanih gradskih prostora.
Šumarski fakultet, na primer, godinama sarađuje sa Centrom za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju na Julinom Brdu, čiji štićenici učestvuju u održavanju i negovanju „lekovite bašte“ (healing garden) u Arboretumu Fakulteta, koja na posetioce ima blagotvorno i isceljujuće dejstvo.
BINA, koja tradicionalno neguje saradnju sa studentima Arhitektonskog fakulteta, godinama u fokus svog rada stavlja zapostavljene urbane prostore i marginalizovane zajednice u našem gradu. Arboretum Šumarskog fakulteta na Banovom brdu sam po sebi predstavlja svojevrsnu urbanu oazu. Kroz ovaj projekat i povezivanje sa ostalim lokacijama namera nam je da na njega skrenemo pažnju unošenjem novih elemenata – izgradnjom multifunkcionalnog amfiteatra, kao i različitim programima kulture koji u fokusu imaju uključivanje lokalne zajednice.
Sve tri lokacije biće u fokusu ovog projekta do kraja ove godine, a cilj nam je da interesovanje za ove tri urbane celine opstane i nakon zavšetka ovog projekta, kroz angažovanje uključenih institucija, navedenih organizacija i njihovih štićenika, kao i lokalne zajednice.
Koje su to bile tačke zajedništva, srodno tlo na kome ste se našli sa suorganizatorima iz osetljivih grupa i lokalnih zajednica, prilikom osmišljavanja i realizacije projekta?
Najvažnija tačka zajedništva u okviru ovog projekta jeste ona u kojoj smo se svi, zaključno sa pripadnicima osetljivih grupa i lokalnih zajednica, okupili oko zajedničkog cilja kao ravnopravni učesnici, jer svako ima pravo da zamišlja grad prema sopstvenoj meri, a tek u interakciji i razmeni tih šarolikih misaonih prostora možemo da težimo onom zajedničkom tlu na kome će se naši pojedinačni snovi i želje realizovati u skladu sa željama i snovima čitave zajednice.
Pritom nam je jako važno da uvažimo različite stavove i mišljenja, da se međusobno razumemo i sporazumemo uprkos i upravo zbog bogatstva koje sa sobom nose sve naše različitosti. U tom smislu ovaj projekat ne daje odgovor već pre postavlja pitanje šta bi danas mogla da bude jedna „urbana oaza“. On se ne tiče samo fizičke transformacije urbanog prostora već predstavlja potragu za zajedničkim mentalnim prostorom u okviru koga su socijalna kohezija, ekološko upravljanje i inkluzivni urbani razvoj ne samo mogući već i podrazumevajući. Nadamo se da će snaga zajedničke akcije i potencijal participativnih kreativnih intervencija u okviru ovog projekta pružiti bar mali doprinos viziji svetlije budućnosti našeg grada.
Kada govorimo o umetnosti kao vezivnom tkivu ovih Urbanih oaza, kako vidite njen značaj u kontekstu inkluzije, integracije, odnosno života u gradskim mikro-zajednicama?
Da parafraziram Jozefa Bojsa koji je svojevremeno izjavio kako je nužno da se uspostavi neka nova vrsta umetnosti koja bi bila u stanju da ukaže na probleme celog društva, svakog živog bića, i kako bi ta nova disciplina, koju on naziva „socijalna skulptura“, mogla da oblikuje budućnost čovečanstva.
Umetnost ima duboku transformativnu moć, ona predstavlja jednu od glavnih alatki u procesu evolucije svesti. To podrazumeva da je i ona sama podložna promenama i da dozvoljava sebi da uvek i iznova postaje nova, kako bi, jednom nogom u budućnosti, bila sposobna da nas vodi u željenom pravcu čak i pre nego što postanemo svesni sopstvenih želja.
Bojsov koncept „socijalne skulpture“ vrlo lako se može primeniti i na urbane participativne procese mikro zajednica u okviru kojih se kroz duži vremenski period i uz učešće većeg broja članova jedne zajednice, sa posebnim akcentom na uključivanje svih, a posebno osetljivih članova zajednice, dešava spora ali temeljna promena koja podrazumeva zajednički cilj, zajedničku viziju bolje budućnosti. Ovakvi procesi su veoma kompleksni, podložni promenama i gotovo neprimetni spolja, ali veoma intenzivni unutar same zajednice i imaju potencijal kako aktiviranja i angažovanja tako i transformacije same mikro zajednice koja se potom odražava i na njeno neposredno okruženje. Mikro zajednica na ovaj način s vremenom počinje da deluje na svoje makro okruženje.
U okviru projekta „Beogradske urbane oaze“ pokušaćemo da se u najvećoj meri približimo ovom idealu Bojsovog proširenog pojma umetnosti: od komšijskih okupljanja na Zvezdari i Julinom brdu, preko zajedničkog oslikavanja murala u Arboretumu Šumarskog fakulteta, radionica za decu iz komšiluka i Centra za integraciju mladih, koje će voditi iskusne mlade arhitekte, glumci, ilustratori i ostali umetnici, preko komšijskih piknika, muzičkih događaja i performativnih šetnji u organizaciji DAH-Teatra, da navedem samo neke od njih. Umetnost u okviru ovog projekta zaista predstavlja vezivno tkivo između sve tri „urbane oaze“ i ima zadatak da oživi i aktivira odabrane loakcije, transformisane kroz projekte studenata Arhitektonskog i Šumarskog fakulteta, štićenika oba Centra i lokalne zajednice na sve tri lokacije.
Kakve su dalje aktivnosti Beogradskih urbanih oaza?
Jednom završeni građevinski radovi u sve tri „oaze“ nude osnovu za sve dalje akcije i programe kulture čiji je zadatak da novoformirane „urbane oaze“ ožive i integrišu u lokalnu zajednicu kojoj pripadaju. Planirana su dalja komšijska okupljanja, čajanke, piknici, radionice za decu koje će voditi popularni glumac Ivan Jevtović, manji i veći koncerti, između ostalog i Beogradskog kamernog orkestra Muzikon, pozorišne predstave DAH-Teatra, umetničke akcije oslikavanja betonskih površina, razmene biljaka, odeće i dobrog raspoloženja.
U pitanju je otvoreni proces, tako da se iz dana u dan javljaju nove ideje i nadamo se da ćemo ovim programom inspirisati beogradske umetnike i aktiviste da i oni daju svoj doprinos oživljavanju i održavanju ovih „Beogradskih urbanih oaza“, kako bismo doprineli njihovoj održivosti u okviru svojih mikro zajednica u budućnosti.
Autor: Nikola Marković
