Američki predsednik Donald Tramp u utorak je objavio kako će SAD privremeno prestati sa finansiranjem Svetske zdravstvene organizacije zbog njenog „lošeg upravljanja“ epidemijom koronavirusa.
Američki ministar spoljnih poslova Majk Pompeo rekao je istog dana da Sjedinjene Države žele „radikalno promeniti“ način rada organizacije.
„U prošlosti je SZO napravio dobar posao. Nažalost, ovaj put nisu dali sve od sebe i moramo se potruditi da podstaknemo radikalnu promenu“, rekao je Pompeo.
Trampova je odluka naišla na brojne kritike. Iz Centra za zdravstvenu sigurnost Džon Hopkins poručili su kako “pandemija nije vreme za takve stvari. Ovaj potez šalje pogrešnu poruku. SZO čini greške, kao što je to učinila u odlaganju reakcije na epidemiju ebole 2013. i 2014. u zapadnoj Africi. Možda će biti potrebne reforme, ali nakon što pandemija prođe,“ rekao je doktor Ameš Adalja, stručnjak za zarazne bolesti.
SZO je zadesila sudbina većine UN-ovih agencijam piše Jutarnji list: razotkriven je niz skandala koji su bili pomno prikrivani. Najstrašnije je od svega doslovce zločinačko seksualno zlostavljanje dece navodnih mirovnih snaga UN-a, a sve se nekako počelo otvarati skandalom s programom “Hrana za naftu” kojom je Iraku bilo dozvoljeno, uprkos sankcijama nakon agresije na Kuvajt, da izvoiz naftu i kupuje za taj novac hranu, humanitarne i medicinske potrepštine.
Tako je 2017. godine u javnost izašao podatak da dužnosnici SZO na putovanja godišnje potroše više nego što je ukupni fond za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije. A da je jedan od dužnosnika SZO novcem za borbu protiv virusa ebole platio put svojoj devojci u Zapadnu Afriku. Reč je o atrenutku kad se spremala smena na čelu organizacije: od 2006. godine vodila ju je dr. Margaret Čan, Kineskinja.
Kada je organizaciju preuzeo Gebresijus, Etiopljanin, prvi direktor SZO koji nije lekar: ima doktorat filozofije o komunalnom zdravstvu sa Univerziteta u Notingemu i magistarski rad iz imunologije zaraznih bolesti s Londonskog univerziteta.
Odmah nakon preuzimanja funkcije se nije baš proslavio: imenovao je Roberta Mugabea, tada još predsednika Zimbabvea, ambasadorom dobre volje SZO. Iako je njegova politika urušila zdravstveni sistem te zemlje.
Nastavile su se priče o tome da je Kina povlašćena od strane SZO jer ta zemlja ima velika ulaganja u Etiopiji, stručnjaci su pisali otvorena pisma, a sve je eskaliralo sa koronavirusom.
Zvaničnicima SZO zamera se i to što su izbegli da odgovore na pitanja novinara o uspešnoj borbi Tajvana sa koronavirusom.
Iz profesionalnog ugla gledano, davali su kontradiktorne savete i još uvek nije jasno kakav je stav organizacije po nekim pitanjima.
Na kraju, ono što je Trampu i najvažnije.
Budžet SZO iznosi oko 4,8 milijardi dolara godišnje. Dva su izvora finansiranja. Jedan predstavlja uplata članarina članica Svetske zdravstvene organizacije. Drugi su dobrovoljni prilozi koje mogu uplaćivati članice i neprofitne organizacije, velik je donar recimo Bil Gejts.
Kina, što je posebno interesantno, ne uplaćuje veliki novac – samo 10,2 miliona dolara (manje od Kuvajta, Pakistana ili Bila Gejtsa).
Ali i to je u skladu s kineskom politkom: ostvariti uticaj ne finansijski nego drugim sredstvima, pritiskom sa drugih strana.
SAD je najveći finansijer sa oko 400 miliona dolara u razdoblju 2018-2019. Kina je na temlju članarina u tom razdoblju uplatila 76 milona dolara.
Uplate članica:
SAD – 22%
Kina – 12%
Japan – 8,6%
Nemačka – 6,1%
Ostale članice – 51,3%
Tagovi
