Konglomerat društvenih mreža Meta suočava se sa sve većim pritiskom od strane poslanika, grupa potrošača i bankarskog sektora Ujedinjenog Kraljevstva zbog neuspeha u sprečavanju „cunamija“ prevara koji je preplavio Facebook, Instagram i WhatsApp, prevara u kojima Britanci svakodnevno gube enormne sume novca.
Gardijanova istraga otkrila je niz prevara do kojih je došlo na Metinim platformama, a procenjuje se da će neuspesi ovog tehnološkog giganta u njihovom suzbijanju koštati britanska domaćinstva oko 250 miliona funti tokom 2023. godine.
Kako za Gardijan tvrdi jedna korisnica Fejsbuka, nakon investicione prevare u koju je uvučena baš preko pomenute platforme, izgubila je čitavu životnu ušteđevinu od oko 70,000 funti, i to je samo jedan od nebrojenih slučajeva. Tu je i gomila korisnika koji su prevareni za manje iznose prilikom poručivanja sa lažnih onlajn sajtova koji se oglašavaju na Metinim društvenim mrežama, ili putem WhatsApp-a gde prevaranti korisnicima šalju poruke pretvarajući se da su članovi porodice (uglavnom su to poruke tipa „Zdravo, mama“), a nakon toga im iznude novac. Sedamdesetrogodišnja Valeri samo je jedna od žrtava koje su nasele na prevaru ovog tipa, i ona oktriva za Gardijan kako je 2000 funti poslala osobi koja se preko WhatsApp-a lažno predstavljala kao njen sin.
Mnoge žrtve tvrde kako nisu mogle da stupe u kontakt sa Metom, ili da su odgovori koje su dobijali bili automatizovani i neupotrebljivi.
Sekretarka za digitalne tehnologije, kulturu, medije i sport, Lusi Pauel, kaže da se šefovi društvenih mreža odavno ponašaju kao „pušteni s lanca“.
„Vreme je da prestanu da gledaju isključivo lične interese i da se zauzmu za svoje potrošače koji na svakodnevnom nivou postaju žrtve onlajn prevara“, zaključuje ona.
Zakon o bezbednosti na mreži koji trenutno prolazi kroz parlament zahtevaće od platforma društvenih medija da uklone reklame koje bi mogle da dovedu do prevara, dok će nove vladine mere tražiti od tehnoloških firmi da olakšaju procedure prijavljivanja prevara, a od banaka da dozvole odlaganje sumnjivih transakcija.
Sada je došlo vreme za naplatu računa prouzrokovanih prevarama na društvenim mrežama, a najveći udar snosiće naravno banke. Najuticajnije među njima, kao što su TSB, Barclays, Nationvide i Starling Bank, tvrde da bi Meta deo finansijske odgovornosti morala da preuzme na sebe.
Met Hamerštajn, izvršni direktor britanskog Barclays-a, navodi da se zemlja trenutno nalazi u jeku epidemije prevara, a podaci ukazuju da se čak 77% njih događa na tehnološkim platformama, uključujući sajtove društvenih mreža i onlajn prodavnice.
„U opštem je interesu da se sve tehnološke kompanije priključe borbi u sprečavanju nekontrolisanog rasta tehnoloških prevara, jer one su postale najučestalija vrsta zločina u Velikoj Britaniji i košta našu privredu milijarde funti svake godine“ svih je da se tehnološke kompanije sada ozbiljno pridruže ovoj borbi, kako bi se sprečio nekontrolisani rast onoga što je sada najčešći zločin u Velikoj Britaniji, koji košta privredu milijarde svake godine“, kaže on. „Ako nisu spremne da deluju dovoljno brzo i dobrovoljno, možda bi finansijski podsticaj mogao da reši taj problem, ali bi se onda i od samih tehnoloških kompanija moralo očekivati da doprinesu u nadoknadi troškova žrtvama.“
Starling banka okarakterisala je Fejsbuk kao platformu na kojoj dolazi do najvećeg broja prevara, a odmah za njiim ide Instagram.
„Vladine mere nisu dovoljno efikasne i veoma smo razočarani što odgovornost za nadoknadu troškova klijentima snose samo banke, dok su platforme društvenih medija, na kojima je do prevare zapravo i došlo, slobodne kao ptice na grani“, navodi se u njihovom zvaničnom saopštenju. „Ove platforme, uključujući i Metu, profitiraju od kriminala, a ipak ostaju van domašaja ruke zakona.“
Na pitanje o prevarama koje postaju sve sofisticiranije, Meta je rekla da one predstavljaju problem čitave industrije kao takve.
„Mi ne želimo da bilo ko postane žrtva, i zato naše platforme imaju razvijene sisteme za blokiranje sadržaja koji mogu dovesti do prevara, a oglašivači finansijskih usluga striktno moraju biti ovlašćeni za takve delatnosti. Naravno, takođe i vodimo kampanje koje za cilj imaju podizanje svesti potrošača o tome kako da pravovremeno uoče po njihov džep štetne sadržaje i aktivnosti“, rekla je Meta u saopštenju.
Tagovi
